Хоће ли се Бундестаг радикализовати?

Иако до савезних немачких избора има још пола године, аналитичари већ спекулишу о томе како ће изгледати Бундестаг, који у овом сазиву има 630 посланика, пошто анкете показују да би АФД могао освојити око 11 одсто гласова и до 70 посланика и да би се тада из редова евроскептика могли чути ставови од екстремнодесних до заступника неолибералне економије.

У оквиру АФД-а постоје и струје које имају разумевања и за неонацистичку Националдемократску партију, па се зато рачуна и са таквим ставовима, али се очекује да ће будући посланици, из свих "партијских крила", највише износити националистичке ставове.

Шта се, међутим, до сада могло чути из редова АфД-а?

Шефица берлинске подружнице партије Беатрикс фон Строх затражила је, на пример, изборну кампању потпуно концентрисану на "борбу против исламизације", Александар Гауланд, носилац изборне листе у Бранденбургу, захтевао "стоп" за улазак муслимана у земљу, а Армин Паул Хампер из Доње Саксоније је чак, пре пар година, предлагао увођење војне обавезе за све ирачке и сиријске младиће, који би се затим, ако треба и присилно, слали у борбу против терориста Исламске државе. То су само неки од детаља политичких наступа АФД-а.

Посматрачи партијског живота кажу да би, на структуру посланика АФД-а у новом сазиву Бундестага, одређени утицај могао да има и партијски подмладак, радикалнији него "мајка партија".

Шеф младих АФД-а Маркус Фронмајер делује у својим политичким захтевима попут америчког председника Доналда Трампа – њему (Фронмајеру) је "Немачка на првом месту", он захтева протеривање странаца после три кривична прекршаја и предлаже увођење казни за оне који вређају немачку нацију.

Аналитичари оцењују да би за будуће посланике АФД-ови непријатељски ставови према исламу могли бити централна тачка деловања у Бундестагу, који би у новом сазиву, осим демохришћана, социјалдемократа, левичара и зелених, требало да има и посланике либерала (чији се повратак очекује), и први пут посланике АФД-а.

Како ће изгледати нови сазив Бундестага и како ће деловати политички Берлин, који балканске земље виде као ослонац евроинтеграција, Кина и Америка као репрезентанта Европе, а Брисел "ослушне" скоро увек "пулс" немачке престонице пре доношења својих закључака, одлучиће на септембарским изборима више од 60 милиона бирача, међу којима има и Срба с правом гласа.

Ко Србима у Немачкој више одговара – Ангела Меркел, демохришћанка, или Мартин Шулц, социјалдемократа, ту нема једноставних одговора, али има једноставних чињеница да квалитет живота и моћ Срба у Немачкој зависе од тога да ли студирају на престижном Хајделбергу или су једва писмени, да ли имају добро плаћена занимања, шефовска места, успешне фирме или, заједно са својим потомством животаре на маргини друштва, а гледано са "маргине", Берлин је далеко, а разлике између демохришћана и социјалдемократа се и не виде баш најбоље.

У Немачкој се озбиљно захуктава изборна кампања, а тиме и спекулације о томе ко ће владати 83-милионском немачком нацијом и како ће седети у Бундестагу.

Актуелни сазив, састављен од владајућих демохришћана и социјалдемократа, опозиционих левичара и зелених је политички плуралан, имиграционо шаролик са првим послаником црне боје коже и "женски" као никада до сада, пошто су од 630 посланика, њих 229 жене.

У време канцелара Герхарда Шредера говорило се да Бундестаг никад није био млађи и лепши, сада се говори да је стар (просечна старост посланика око 50 година), а шта ће се говорити за следећи сазив, можда најбоље показују анкете које предвиђају улазак у парламент евроскептика или "модерних конзервативаца", како политичари АФД-а себе знају да називају.