Бриселски форум – изазови западног друштва

Први дан Бриселског форума почео је нимало утешном поруком, која одговара временима са којима се суочавају грађани ЕУ и САД.

"Живимо у времену озбиљне историјске кризе и прекретнице. Ту не помажу резолуције, већ је потребно време, искуство и нови начин вођства", поручио је амерички академик, професор Валтер Расел Мејд, отварајући тродневни састанак посвећен трансатлансткој сарадњи.

Мејд је већ у уводној речи поставио "дијагнозу" тренутног стања како у САД тако и ЕУ нагласивши да је период свеопштег социјалног и привредног напретка из дуге половине 20. века не само заустављен већ да се "кренуло уназад".

Мање безбедности, повишене тензије како унутар држава тако и на међународном нивоу, уздизање тоталитарних режима, популизам, велике миграције народа, феномен "наоружавања религије" на Блиском истоку, масовна убиства, популизам- све су то изазови са којима данас суочава свет, а који су, према оцени учесника Брислеског форума, били готово заборављени у просперитетним временима после Другог светског рата.

Све ће то бити и теме којима ће се од 23. до 25. марта у оквиру 12. по реду Бриселског форума бавити званичници ЕУ и држава чланица, представници америчког Конгереса и Европског парламента, академици и запослени у медијима са обе стране Атлантика. Циљ је да се продуби трансатлантска сарадња на решавању великог броја заједничких изазова САД и ЕУ почев од међународне финасијске кризе, климатских промена, енергетске безбедности, економског напретка и отварања нових радних места.

Управо је питање социјалног развоја и стабилности већ првог дана Бриселског форума оцењено као оно које највише погађа западно друштво.

"Послови нестају. Обећана стабилност, раст плата, реалност да ћете бити збринути за цео живот уколико играте по правилима је изгубљена. Због тога људи постају све мање срећни и мање задовољни. А ми не знамо како то да поправимо. Кључно питање је где ћемо наћи послове у будућности", закључио је професр Мејд.

Незадовољство и несигурност грађана воде ка јачању популизма, што је приметно и у Европи и САД, оцењу учесници Бриселског форума.

Наводи се да популисти незадовољство грађана користе да би оптужили елиту за неиспуњавање обећања и неспособност вођења држава.

Истовремено владајуће партије, било левог или десног центра, немају адекватна решења за све учесталије кризне ситуације, што све заједно води ка унутрашњој нестабилности у државама и новим геостратешким тензијама.

Некадашња америчка конгерсменка Џејн Харман каже да постоје три основна извора несигурности међу грађанима САД, која су, према њеним речима, утицала на избор Доналда Трампа за новог америчког председника, а то су страх од тероризма, нестанак великог броја радних места услед аутоматизације и промене начина рада, као и дубока подељености у политичком животу која води међусобном оптуживању демократа и републиканаца док нико не обраћа пажњу на решавање конкретних проблема грађана.

Са друге стране Атлантика, популизам је у највећој мери повезан са национализмом, који је пак заснован на етничким, а не вредносним основама, сматра председник либерала у Европском парламенту Гај Верхофстат.

"Када се у Америци говори о национализму тада прво посмислим на фантастичан слоган Трампа: Направимо Америку поново великом. У Европи говорите о национализму то не значи хајде да направимо да Европа поново буде велика, то се овде односи на удаљавање од ЕУ, то је стављање националних интереса изнад заједничког интереса ЕУ", оценио је Верхофстад током дебате на Бриселском форуму.

Верхофстад је упозорио да је основни разлог повратка популизма повезаног са национализмом у Европи недостак лидерства и визије будућности ЕУ, али и изразио наду у адекватан одговор проевропских снага и пут који подразумева "не разградњу него реформу Уније."

Разговори о узроцима и изазовима популизма са обе стране Атлантика настављају су панелом о будућности ЕУ. Учесници Бриселског форума покушаће да дају одговоре на питање да ли је Европа и даље успешан пример мира, демократије и просперитета или кула од карата која је пред рушењем.

Бриселски форум трајаће до суботе, а међу најављеним учесницима су амерички сенатори Џон Мекејн и Рон Џонс, први потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс, заменица генералног секретара НАТО Роуз Готемулер, некадашњи шведски и белгијски премијери Карл Билт и Гај Верхофстад, председница Естоније Керсти Каљулаид и други.