Мароканска планина Риф извориште криминала

Чланови џихадистичке мреже који су учествовали у нападима на бриселски аеродром 22. марта 2016, али и на Париз неколико месеци раније, гравитирали су око бриселског предграђа Моленбек, у које је становништво сиромашне мароканске планине Риф унело дугу традицију неповерења према властима и мафијашких пракси повезаних с трговином канабисом.

Разлози за такав утицај Рифа су, како наводи историчар Вермерен, вишеструки и сложени - овај регион је затворен, скрајнут и има историју отпора властима коју је скупо платио кроз историју и суочио се с пренасељеношћу, земљотресима и потчињеношћу.

"Већина становништва Рифа носи у сећању трагедије 20. века. Они су се затворили у своју историју. У околностима завета ћутње и затворености заједнице, клана и породице, одушак и ублажавање за ту ситуацију пронашли су у религији, њеним стриктним па и салафистичким верзијама, али и у бизнису, укључујући и илегалан и криминалан", наводи тај историчар.

Он наводи да ни они који су рођени у Европи нису изузетак од тог модела, и да се међу становништвом Рифа и даље организују мреже солидарности повезане с криминалом, па и џихадизмом.

"Регрутери за џихад који су дошли с Блиског истока нису презали од тога да искористе ову изгубљену младост, на рубу преступништва, мамећи их сјајем покајања и мученичке смрти", наводи Вермерен.

Везу трговине дрогом, будући да са Рифа долази 80 одсто канабиса који се конзумира у ЕУ, и џихадизма не треба тражити, наводи тај историчар, додајући да је реч о "некој врсти континуитета", и као олакшавајуће околности наводи познавање оружја, прелажења граница, илегале и обичаја крминалаца и шверцерских кругова, што је потребно за ратне и терористичке акције.

Решење тог проблема је, како наводи, у домену високе политике, и састојало би се у преговарању с Мароком, јаком и централизованом државом којој и самој не одговарају епизоде насиља у региону Рифа.

Европа има маневарски простор за преговоре, будући да је Мароко медитеранска земља која ужива највећу помоћ ЕУ.

"Међутим, то мора бити споразум који ће свима бити од користи. Европа, која практично прихвата ту трговину на својој територији, и у коју се сливају марокански хашиш и кокаин латинске Америке, мора да изрази вољу: у замену за искорењивање засада на својој територији, Мароко мора добити трајну и ефикасну помоћ за стабилизацију региона од пет милиона становника", наводи он.