Дојче веле: Нервоза на источном крилу НАТО-а

До пре само годину дана амерички или немачки војници на истоку Европе били су само пуста жеља. Ипак, на самиту НАТО-а у Варшави у јулу 2016. године договорено је јаче присуство у региону и – од почетка године ка Пољској и балтичким земљама крећу се тенкови, тешко наоружање и неколико хиљада војника.

Ускоро ће са вежбама у Бугарској и Румунији почети и једна америчка бригада.

"То је парадокс", каже пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски.

"Не може се рећи да је ситуација на источном крилу Алијансе постала безбеднија, али у Пољској се сада осећамо сигурније", каже министар.

Та реченица добро одсликава амбивалентност ситуације. Тако гледано, расположење међу делегацијама из источноевропских земаља на Конференцији о безбедности у Минхену, било је знатно боље него пре годину дана. Пољска делегација непрестано је наглашавала да се коначно више не осећа као чланица НАТО-а друге класе већ као пуноправна чланица. То "пуноправно", на истоку се мери присуством трупа НАТО-а.

Тражи се више присуства на истоку

Ипак нису сви тако задовољни као Пољска. Литванска председница Далија Грибаускаите јесте додуше у Минхену похвалила присуство НАТО-а у њеној земљи, али је ипак затражила додатну војну подршку САД и још више трупа дуж источног крила Алијансе.

Закључци из јула 2016. године "нису више довољни" – мора се, како је поручила литванска председница, узети у обзир то да су америчке трупе пре свега концентрисане на западу Европе, уместо на источним границама које су највише угрожене.

Балтичке земље сматрају да је директно учешће САД неопходно, рекла је литванска председница Грибаускаите.

Захтеви Немачкој

На истоку Европе скоро нико не формулише ствари тако јасно. Већина је и даље веома задовољна тиме што у њихове земље коначно стиже тешко наоружање НАТО-а.

Једна тема нарочито уједињује источне Европљане: трошкови одбране.

Пољска и Естонија одавно испуњавају пропис о издвајању два процента бруто друштвеног производа за одбрану. Румунија то намерава да испуни у овој години, Литванија, Летонија, Бугарска и Хрватска су додуше испод тог процента, али упркос томе издвајају више од свог БДП-а него рецимо Берлин.

Ако Немачка и други не буду издвајали више средстава за одбрану, они угрожавају нашу стабилност – тако гласи оптужба са истока Европе. То да би САД могле своју лојалност НАТО-у да повежу са захтевом Европи за издвајање више новца за одбрану, Источноевропљане чини нервозним.

Ипак на источном крилу НАТО-а знају да дискусија са Немачком о томе у изборној години нема смисла.

"Немачка зна шта је њена одговорност", рекла је канцеларка Ангела Меркел, осврћући се на клаузулу о издвајању два процента БДП-а за одбрану. Но она је рекла да то може бити постигнуто тек 2024. године.

Нови министар спољних послова Зигмар Габријел јасно је нагласио да би додатне милијарде могле да буду инвестиране у развојну помоћ и интеграцију избеглица, уместо у тенкове.

Путовање на исток

Габријел је заправо овог понедељка (20. фебруара) требало да отпутује на Балтик и у Шведску, на своје прво путовање у својству министра спољних послова, када је реч о истоку. Он је намеравао да у Литванији посети војнике Бундесвехра који су недавно преузели командовање НАТО трупама у тој земљи.

Путовање је у последњем тренутку ипак отказано из, како је саопштило Министарство спољних послова, здравствених разлога. То путовање је, иначе, унапред изазвало чуђење, јер немачки министри спољних послова, када је реч о источним земљама, традиционално прво путују у суседну Пољску, како би нагласили важност немачко-пољских односа.

Симболички значај те намере, пољски министар спољних послова, чини се, није препознао.

"Ми смо већ разговарали на састанку у Бриселу", рекао је Вашчиковски у разговору за Дојче веле, додавши: "Балтичке земље више зависе од финансијске подршке и политичког сензибилитета него ми".