Северна Кореја – војно моћна и агресивна

Северна Кореја овладала је широким спектром моћног офанзивног наоружања, а њен лидер Ким Џонг Ун не уздржава се и од агресивних операција у иностранству упркос строгим економским санкцијама и дубокој међународној изолацији, којој се делимично прикључила и Народна Република Кина, вишедеценијски покровитељ владе у Пјонгјангу.

Tако брује медији у Јужној Кореји и Јапану, које је запљуснуо нови талас бриге и црних слутњи, изазван овонедељним поступцима севернокорејских власти – атентатом за који се верује да су у иностранству починили севернокорејски оперативци, и испаљивањем нове ракете средњег домета која може да носи нуклеарну бојеву главу.

У уторак је на аеродрому у Куала Лумпуру у Малезији извршен атентат на Ким Џонг Нама, полубрата севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, јавиле су светске новинске агенције.  
Четрдесетпетогодишњи Ким Џонг Нам био је најстарији син Ким Џонг Ила, дугогодишњег севернокорејског председника, који је преминуо у децембру 2011. године.

Нам је више од деценије живео у егзилу у иностранству, сматра се, првенствено због тога што је својим неодговорним понашањем осрамотио себе и свог оца, па и целу државу, тиме што је 2001. године, у жељи за проводом, покушао да уђе у Јапан са својом породицом, користећи лажне пасоше.

Јапанска погранична служба приметила је неправилност у његовим путним исправама и привела га на испитивање, током којег је он изјавио да је, као љубитељ јапанске културе и технологије, желео да види земљу и нарочито да посети токијски Дизниленд.

Јапанске власти су га депортовале и од тог тренутка је Ким Џонг Нам изгубио сваку прилику да у севернокорејског политичком систему, који би се могао окарактерисати као наследна комунистичка монархија, наследи свог оца.

У источноазијској конфучијанској култури, где се имање традиционално не дели међу децом већ се све оставља најстаријем сину, и у севернокорејском политичком контексту, где се гаји снажан култ личности владара, његово неодговорно понашање и понижавајуће хапшење у Јапану бацили су велику мрљу на репутацију његовог оца, обожаваног као "драги вођа", па је Ким Џонг Нам био присиљен да се у потпуности склони из јавног живота у Северној Кореји и уточиште потражи у иностранству.

Њега је као фаворит за наследника на челу државе тако заменио садашњи вођа Ким Џонг Ун, који је и ступио на функцију председника на смирају 2011. године, када је од срчаног удара преминуо њихов отац, који је Северном Корејом владао пуних 29 година.

Борба за учвршћивање власти?

Медији у Јужној Кореји сагласни су у тврдњи да је организатор Намове ликвидације, његов полубрат севернокорејски председник Ким Џонг Ун, управо због тога што је Нам, као најстарији син, упркос свом недоличном понашању и јавним изјавама у којима се одрицао било каквих претензија на власт, културолошки и даље био виђен као легитимни наследник покојног Ким Џонг Ила.

Он је зато, кажу политички коментатори у источној Азији, представљао латентну претњу за младог лидера Ким Џонг Уна, који је по смрти заједничког оца укинуо финансирање Намовог боравка у иностранству и, чини се, раније бар једном покушао атентат на њега у Кини. 
До погибије у Малезији, Ким Џонг Нам је живео у Макау, Хонгконгу и Сингапуру, те се често кретао и по Индонезији и Малезији. Он је говорио јапански и одржавао контакте са јапанским новинарима, од којих је један написао и књигу о њему.

Ким Џонг Нам усмрћен је само два дана пре годишњице рођења његовог оца "драгог вође" Ким Џонг Ила и само пар дана након новог балистичког теста који је севернокорејска армија спровела 12. фебруара, у присуству његовог полубрата, садашњег лидера Ким Џонг Уна.

Та два догађаја тумаче се као ново настојање севернокорејског председника да домаћим дисидентима и страним силама докаже сопствену снагу и демонстрира војну моћ своје државе, која пати од тешких економских санкција, на два фронта: способност обавештајних служби и могућности ракетних дивизиона. 

Може се сматрати и да је, настављајући и усавршавајући ракетни програм који је започео његов отац и уклонивши Нама који је оца тешко осрамотио, Ким Џонг Ун ове недеље, на себи својствен, благо речено ексцентрични начин одао пошту преминулом родитељу на годишњицу његовог рођења, која пада 16. фебруара и која је у Северној Кореји често повод не само за слетове и приредбе већ и за војне пробе.

Страх у Јужној Кореји и Јапану

Ти поступци режима у Пјонгјангу у суседној Јужној Кореји и Јапану изазвали су нови талас анксиозности.

У Јужној Кореји и данас је живо сећање на акцију севернокорејских командоса који су 1968. године извршили дрски напад на резиденцију јужнокорејског председника Парк Чунг Хеа, у покушају да га ликвидирају и изазову преврат у Сеулу.

И Јапан има горко искуство када је у питању деловање севернокорејских обавештајаца. Севернокорејски агенти седамдесетих и осамдесетих година отимали су јапанске држављане са обала те острвске земље и одводили их у Северну Кореју да тамо служе као учитељи јапанског и преводиоци за севернокорејску армију и обавештајну агенцију. Јапан и данас још трага за неколико десетина својих држављана за које се сумња да их је киднаповала Северна Кореја.

Јапански стручњаци и политичари врло су забринути због теста ракете средњег домета "пукгуксонг 2", али не толико због чињенице да је била испаљена према Јапану већ више због њених карактеристика, односно видног технолошког напретка у ракетној технологији који је она демонстрирала, и због чињенице да је њоме проширен севернокорејски нуклеарни арсенал. 

Наиме, ракета "пукгуксонг 2", иако је летела према Јапану, није била испаљена са источне корејске обале ближе Јапану већ са друге стране Корејског полуострва, близу кинеске границе, и то под великим углом, тако да је отишла 500 километара увис и у силазној путањи сигурно није могла да досегне Јапан или јапанске територијалне воде. Разлог за забринутост међу јапанским стручњацима, међутим, јесте то што је та ракета, која може да носи и нуклеарну бојеву главу и у свом домету вероватно има читав Јапан, захваљујући технолошким унапређењима, врло тешка за откривање.

Конкретно, нови пројектил користи чврсто гориво и мотор пали неколико метара пошто је напустио лансирну рампу. Чврсто гориво је битно јер даје већу потисну снагу и умногоме скраћује време лансирања, пошто није потребно танковање горива пред само испаљивање. Оно доприноси и бољем маскирању ракете, јер такве пројектиле не прати цистерна са горивом, што отежава откривање из свемира и ваздуха.

Чињеница да ракета не пали мотор док је у самом лансеру већ после његовог напуштања, значи да исти лансер може бити много пута коришћен.

Такође, за разлику од других модела севернокорејских ракета, попут "родонга", "мусудана" и "теподонга", који су се до сада могли видети на парадама у Пјонгјангу и који су били постављени на точкаше, "пукгуксонг 2" носи возило гусеничар, што значи да та ракета може да буде скривана у шумама и брдима.

Разлог што нова ракета носи ознаку "2" је то што је реч о пројектилу чија је прва верзија развијена за испаљивање са подморница и сада је прилагођен лансирању са копна.

Северна Кореја тако, упркос оштрим међународним санкцијама, сада, чини се, поседује ракете краћег, средњег и дугог домета, од којих се један део може лансирати и са мора и са свих типова терена на копну.

Растућа војна моћ

Северна Кореја је прошле године одржала две нуклеарне пробе, тест лансирања ракета из подморница, и спровела тест интерконтиненталне балистичке ракете, која због свог дугог домета мора да привремено напусти атмосферу, уђе у свемир и затим поново продре у Земљин ваздушни омотач.

Сматра се да је кроз те пробе режим у Пјонгјангу дошао у посед нуклеарних бомби веће снаге и мањих димензија, које се могу сместити на горе наведене ракете, као и да је, могуће, успео да оствари технолошка решења за поновни улазак интерконтиненталних пројектила у атмосферу, што је иначе велики технички изазов за инжењере и научнике који раде на балистичким ракетама и што би онда значило да може да угрози и западну обалу САД.

Верује се и да севернокорејски нуклеарни реактор у Јонгбјону, који је око годину дана био неактиван, сада поново ради пуном паром, тако да је Пјонгјанг затворио цео циклус од производње нуклеарног горива, преко конструкције нуклеарне бомбе, до производње разноврсних и тешко уочљивих средстава за њихове испоручивање. 

Та завидна војна моћ за владу у Пјонгјангу несумњиво је гарант опстанка и нешто што улива сигурност, али се у Јужној Кореји и Јапану, којима она често прети, доживљава као ноћна мора која те земље присиљава на куповину америчког антиракетног наоружања и на веће ослањање на присуство америчких трупа.