Распад старог светског поретка?

Већ и сам преглед изазова који стоје пред нама, побројани у радном документу Минхенске конференције о безбедности, сведочи о тешким временима: о кризи либералних демократија, о терору џихадистичких група, о територијалним претензијама на простору Пацифика... А ту је и празнина која би могла да настане ако САД престану да буду фактор међународне безбедности.

Минхенски извештај о безбедности 2017. објављен је уочи истоимене конференције која се одржава предстојећег викенда (од 17. до 19. фебруара). Извештај, који су припремили разни институти, сведочи и да је ова, најважнија међународна конференција о безбедности – забринута за нашу будућност.

Никад тако опасно...

Потпуно је јасан и шеф Минхенске конференције Волфганг Ишингер, који већ у уводу тог документа пише да је међународна безбедност "у овом тренутку крхкија него што је била икада од краја Другог светског рата". Није искључено да се свет налази и пред "пост-западним" периодом, што значи да постоји могућност да Запад и његов либерални поредак престану да постоје.

Разлога за бригу има много: све слабија спона која веже чланице Европске уније, нови токови информација, а ту је и избор Доналда Трампа за председника САД. Светским аналитичарима није промакло ни то да Трамп у свом инаугурационом говору ни у једном тренутку није споменуо речи као што су "демократија", "слобода" или "људска права". То не слути на добро за либералне вредности у читавом свету, сматрају аутори радног документа Минхенске конференције.

То мисли и Ишингер, који оцењује да противници отвореног друштва све више јачају и напредују. Истовремено, људи на Западу све више губе поверење у свој либерални друштвени модел и његове основне вредности. Једна од бројних студија која се цитира у минхенском документу показује да данас у све више земаља – међу којима су, на пример, и САД, Немачка или Шпанија – све више људи верује да је ауторитативна владавина боље политичко решење од демократије.

Ништа није истина и све је могуће

Томе доприноси и све већа поплава лажних вести. Такве неистине које продиру у јавност огроман су изазов за јавну расправу – зато што је пре свега проблем како постићи сагласност око тога шта је уопште истина. Проблем су и "аутоматизована мишљења" у расправама на друштвеним мрежама, која у ствари састављају рачунари по налогу неке интересне групе или тајне службе. А ту је и откривање тајних података – што је такође политички мотивисано, јер се објављују само они подаци који одговарају тајној служби која је то наложила. Све се то видело и у сукобу Русије и Украјине, баш као и у предизборној кампањи у САД.

"Највећа опасност лежи у томе да грађани још више изгубе поверење у медије и политичаре", пише у радном документу Минхенске конференције.

Тако настаје зачарани круг, јер владе које се сматрају демократским не могу да успоставе некакву државну службу која ће контролисати шта је истина, а шта није. То значи да не могу да забране лажне или нетачне вести, без напуштања сопственог начела либералности.

Не назире се крај у Сирији

Претње отвореном друштву не настају само унутар друштва, из информација и незадовољства због развоја сопствене заједнице. Оне се преливају и из страних сукоба – као што је грађански рат у Сирији. Уједињене нације процењују да је у том сукобу од 2011. године до сада већ више од 300.000 људи изгубило живот и да је више од половине становништва те земље у избеглиштву.

Протест дела Сиријаца против властодршца Асада одавно је прерастао у међународни сукоб, пише у радном документу. Али, док се све више сила и земаља из региона и ван њега уплиће у збивања у Сирији, Запад углавном – не ради ништа. Већ ту се може наслутити да Запад као институција више не постоји.

Када је реч конкретно о тероризму, највећа опасност и даље је самопрокламована Исламска држава. Њене присталице су и у деловима западног света, а неки терористички напади у Европи носе њихов потпис. Али земље Европе на различите начине реагују на тај изазов: Француска је прогласила ванредно стање, Немачка спроводи истрагу и рације код особа и институција које би могле да буду повезане са ИД, а неке земље у којима постоји вероватноћа да у њима има следбеника ИД – чине још мање.

Проблеми неће бити брзо решени

Европа дугорочно мора да се сагласи о јединственом поступку, наводи се у документу.

"Само ако Европска унија учврсти своју сарадњу у борби против тероризма и оснажи сопствене снаге које би могле да реагују, европске земље ће бити у стању да се супротставе џихадистичком изазову који ће вероватно потрајати дуже време", наглашава се у документу.

Аутори ту своју песимистичку процену базирају на чињеници да је терористима све лакше да пронађу потенцијалне регруте унутар Европе. Све је више оних који пропагирају "свети рат", а истовремено су све боље и везе тероризма са класичним криминалом.

Овогодишњи Минхенски извештај о безбедности на деведесетак страница сумира кратак преглед горућих проблема светске политике. Аутори говоре о изазовима који би лако могли да значе крај светском поретку какав се успоставио након краја Другог светског рата. Они притом не указују само на климање старих савеза и сукобе у које су умешани међународни фактори, већ и на развој унутар држава – и то пре свега оних демократских.

Радни документ Минхенске конференције није написан како би понудио одговоре. Његов смисао је у томе да буде основа за расправе на конференцији, како би се евентуално пронашли заједнички одговори. Притом је важно разговарати, чак и ако се заједнички језик не нађе.

"Надам се да ћемо сви да разговарамо потпуно отворено и да ћемо искрено да искажемо и своје разлике у мишљењима о заједничким интересима и вредностима", истакао је Ишингер.

У радном документу Минхенске конференције стоји отворено питање: да ли је дошао крај поретку каквог познајемо?