Последња шанса Кондолизе Рајс

Рајсова је на Блиски исток допутовала свега дан након што је палестинска организација Хамас, узвраћајући ударац Израелу који је претходно убио шест Палестинаца, испалила десетине пројектила на израелску територију, у најозбиљнијем изливу насиља од када је, пре четири месеца, договорен прекид ватре у појасу Газе.

Администрација председника Џорџа Буша на располагању има свега 77 дана да испуни прошлогодишње обећање и испослује решење проблема између Палестинаца и Израела, али су шансе за успех те иницијативе, гласно најављиване као "заоставштина" одлазећег председника Америке, минималне с обзиром на последње сукобе и приближавање избора у Израелу.

"Очигледно, Израел се налази усред изборног процеса, што ограничава способност владе да се ухвати у коштац са проблемима који представљају срж овог конфликта већ 40 година... Биће тешко постићи споразум", рекла је Рајсова по доласку у Тел Авив, осмом од почетка амбициозне иницијативе, те двадесетом од како је стала на чело Стејт департмента.

Пропали покушаји и "модификовани" циљеви  

Бушова администрација је прошлог новембра у поморској бази Анаполис окупила скоро све лидере Блиског истока у покушају да, после низа политичких неуспеха у региону, направи историјски искорак и спаси углед састава Беле куће, који амерички историчари и аналитичари оцењују као једну од најгорих у историји демократије у Американаца.

Ипак, после охрабрујућих изјава и заклињања на мир, читав процес полако је уступио место проблемима са којима се Бушова администрација суочавала на унутрашњополитичкој сцени, невољама које су Вашингтон задесиле у ратовима у Ираку и Авганистану, те проблемима у односима са Русијом.

Свега два месеца пре него што ће се у Белу кућу уселити тек изабрани председник САД Барак Обама, Бушова администрација "модификовала" је блискоисточне циљеве, те посредовање у историјском споразуму Израела и Палестинаца, заменила лакше достижним "стварањем предуслова да такав договор буде постигнут у будућности".

Осим разговора са челницима владе у Тел Авиву и председником Палестинаца Махмудом Абасом, Рајсова ће отпутовати и у Египат и Јордан, државе које се се последњих година наметнуле као потенцијални кључни савезници у покушју да се смире страсти између безнадежно посвађаних Израелаца и Палестинаца.

Без разговора са Хамасом 

Државна секретарка САД се, још једном, неће састати са представницима Хамаса, организације коју су Американци још одавно уврстили на "црну листу" терористичких организација и која контролише комплетан појас Газе, што шансе за успех било какве мировне иницијативе ограничава на Западну обалу, којом влада Абасов Фатах.

Унапред усуђена на пропаст, Бушова блискоисточна иницијатива представљаће само још један у низу проблема које ће, када 20. јануара стане на чело најмоћније светске државе, наследити Барак Обама. Осим палестинско-израелске кризе, Буш новом председнику у аманет оставља и ратове у Ираку и Авганистану, сукоб око иранског нуклеарног програма и кошкање са Сиријом.

Обама се, још увек, није претерано изјашњавао у ритму решавања конфликта између Палестинаца и Израела, али је један од кандидата за висок положај у његовој администрацији, републиканац Чак Хејгел још раније дошао у озбиљан раскорак са председником Бушом, сматрајући да се Хамас и Иран, са којима је Вашингтон претходних година одбијао да разговара, кључ решења проблема, те да је са њима, свакако, потребно покренути дијалог.