Француска левица 29. јануара бира између Амона и Валса

Амон (48), традиционални левичар кога је из владе избацио председник Франсоа Оланд јер је критиковао његову економску политику, освојио је у јуче одржаном првом кругу више од 36 одсто гласова, док је за Валса гласало 31 одсто левичарских гласача, показују резултати са око 80 одсто гласачких места, преноси данас АФП.

После гласања, на које је изашло између 1,7 и 1,9 милиона гласача, круг са седам кандидата сузио на два, а Амон и Валс ће се наћи у другом кругу гласања 29. јануара, док ће у среду учествовати у ТВ дебати.

Агенција Ројтерс наводи да је тешко предвидети ко би могао да однесе победу и постане кандидат за председника.

Амон на почетку кампање није сматран озбиљним кандидатом, али је он
успешно послао гласачима "поруку наде и обнове", наводи АФП.

"Могу да видим прве цигле којима можемо да обновимо и поново ујединимо левицу и потом обновимо и наду и то поделимо са народом Француске", рекао је Амон присталицама по објављивању резултата.

Валс (54), међутим, сматра да Амон нема шансе да победи на председничким изборима на пролеће.

"Сада смо пред избором између засигурног пораза и могуће победе, између нереалних обећања и кредибилне левице која може да сноси одговорност", поручио је Валс.

На трећем месту нашао се Арно Монтбур, бивши министар економије који је напустио Оландову владу у јеку расправе у вези са економском политиком.

Монтбур је одмах подржао Амона и позвао и друге да у недељу, 29. јануара гласају за њега.
Француска агенција наводи да Валс има репутацију ратоборног политичара и да ће сада морати да искористи сву своју снагу како би обезбедио номинацију социјалиста.

Француски левичари Социјалистичке партије бирају кандидата који би требало да буде довољно снажан да би се суочио са конзервативним и националистичким противницима на изборима за председника Француске који ће бити одржани у априлу и мају.

Валс се суочава са жестоким нападима својих левичарских ривала који га повезују са непопуларним потезима председника Оланда.

Амон обећава да ће легализовати употребу марихуане и да ће, како преноси АФП, сиромашним Французима и онима између 18 и 25 година дати "универзални приход" од 600 евра.

Међу осталим кандидатима су били Венсан Пејон, Франсоа де Рижи, Силвија Пинел и Жан-Лик Бенамија, док је Оланд одбио да се кандидује да за реизбор.

После унутарстраначких избора, левичарског победника потом чега знатно већи изазов, у трци за председника која ће бити одржана такође у два круга - 23. априла и 7. маја.

То, оцењује АП, неће бити лак задатак за левичарског кандидата, јер се некада моћна француска левица сада бори за политички опстанак након што је Оландова реформа у корист јачања привреде поделила његову Социјалистичку партију.

Истовремено, у председничкој кампањи обележеној антиимиграционим популизмом и страховима од економске стагнације, многи разочарани гласачи из радничке класе окрећу леђа социјалистима и окрећу се лидерки крајње деснице Марин Ле Пен.

Анкете показују да, у односу на левичаре, већу подршку уживају конзервативни кандидат - председник партије Републиканци десног центра Франсоа Фијон и лидерка Националног фронта Марин Ле Пен.

Растући изазов за левицу представља и центристички, независни кандидат Емануел Макрон (39), бивши инвестициони банкар који је повео Оландове реформе као министар економије, али је одбио да учествује у унутарастраначким изборима социјалиста, док и лидер крајње левице Жан-Лик Меланшон одвлачи гласаче од социјалиста.