Европски медији: Трампове поруке затварање у национализам

Политичари на власти у Европској унији су још више забринути и у недоумици око будућих односа у свету, а посебно Америке и Европе, после онога што је поручио Трамп, будући да нови шеф Беле куће није ништа рекао о конкретном програму своје владавине у идућих 100 дана што су по правилу чинили сви амерички председници по ступању на дужност.

Упадљиво је било одсуство пажње према Трамповом инаугурационом говору у петак, а упадљив је и никакав коментар немачке канцеларке Ангеле Меркел коју је од европских лидера Трамп највише окривио за европске, а и светске недаће, нарочито рекавши да је она направила "грешку са имиграцијом" и да Немачка влада Европом, посебно економски.

Проблеме имиграције Трамп повезује и с исламским тероризмом и екстремизмом, и ту су европски коментатори препознали његову спремност да уђе у савез с Русијом ради уништења Исламске државе Ирака и Сирије као жаришта опасности по цивилизован свет.

Трамп је, како је примећено, поручио да ће Америка улазити у нове савезе, а жигосао је НАТО као застарелу организацију из времена блокова, рекавши већ раније да НАТО ништа није урадио за битку против садашње праве претње, исламског тероризма.

А у самом инаугурационом говору, што је видно запажено, нови амерички председник уопште није споменуо ни НАТО, нити Европу.

Директор Форума "Ричард Холбрук" у Берлину, Јан Техау сматра да, ако се испостави да Америка више неће безусловно безбедносно стајати иза Европе, онда је и НАТО пред распадом, што може уздрмати и ЕУ и евро.

Засад нема потврде да би Трамп допустио распад НАТО, већ је пре за његово преустројство, тражећи већи финансијски допринос европских савезника.

Све то би, примећује се, могло значити да може доћи и до неких нових сагледавања и нагодби о другим светским жариштима сукоба, можда и у Украјини, где су Европљани, уз снажан притисак претходне америчке администрације, потпуно стали иза политике Вашингтона и тешко нарушили односе са Русијом.

Трамп је већ раније јасно ставио до знања да може доћи до преустројства односа с Русијом, а у многим анализама је истицано да ће нова америчка администрација главну спољнополитичку оштрицу усмерити на Кину коју види као главног економског, а потенцијално и стратегијског противника у свету.

Са изузетком медија који су одушевљени доласком Трампа на власт, највећи страх из коментара и изјава европских политичара, долази од тога шта ће се десити у Европи где јачају противници Европске уније, јачају и националистичке и популистичке снаге, а ове године се одржавају важни избори у Француској, Немачкој, Холандији, Италији.

Неки европски политичари су озлојеђени, те вођа либерала у Европском парламенту, Гиј Верхофстат, велики противник зближавања Европе и Русије, оцењује да је "Трампов инаугурациони говор био непријатељски и зато Европа своју будућности и судбину мора узети у своје руке".

Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел је мишљења да Трампове поруке "узнемирујуће подсећају на политичку реторику конзервативаца и реакционара из 1920. година, а он је ту озбиљан и ми се морамо припремити".

Штефен Зајберт, портпарол канцеларке Меркел која се није огласила, једино је саопштио да ће "Трампов говор бити пажљиво проучен".

Италијански лист Република сматра Трампове поруке "изразито националистичким и популистичким" и даје видан простор бившем саветнику француског председника Франсоа Митерана, Жаку Аталију који каже да "Трамп може постати нови Мусолини".

Атали објашњава да је "Мусолини био Кејнзијанац (присталица националне, делом државне економије и јавних радова) много пре Рузвелта", али указује да таква политика даје резултат у почетку, а касније посустаје, ствара дефиците и инфлацију, и погађају управо средњу класу, коју Трамп каже да жели да опорави.

Атали, бивши директор и оснивач Европске банке за обнову и развој, сматра да глобализација као систем светске трговине и економских односа, није сама по себи разорна за привреде и друштва што наглашава Трамп који америчку политичку елиту окривљује да се обогатила на глобализацији, а народ осиромашио, док Кина својом робом неометано продире у Америку и гуши њену привреду.

"Проблем је што постоји глобализација тржишта, а недостатаје глобализација демократије", објашњава Атали, нагласивши да "глобализација тржишта без правила води у многе пропасти, па је отуд нужно да се у светској равни успостави једна глобална власт, правила, јер ће иначе тржишта и даље владати".

"Доказ за то је управо садашња Европа: Без већег уједињавања ће пропасти", подвукао је бивши банкар и саветник Митерана, истичући да су сада Европи потребне велике инвестиције, две хиљаде милијарди евра, да би се трајније подстакао раст, као и стварање европске одбране.

На опаску да је Европа после "Трамповог земљотреса" и одлуке Велике Британије да изађе, још рањивија, Атали узвраћа да је Европа и даље најмоћнија светска целина и додаје: "Велика Британија нас је напустила? Али колико њих би још да уђу у ЕУ?".