Рат против исламске гериле и окретање Русији – изазови за Дутертеа

Припадници исламског сепаратистичког покрета на јужном филипинском острву Минданао извршили су напад на затвор у месту Кидапаван и ослободили 158 затвореника, међу којима и муслиманске екстремисте, јављају филипински медији.

Затвор са прекрцаним, импровизованим ћелијама чувало је укупно 20 лако наоружаних стражара, од којих је један погинуо. У потери за бегунцима убијено је пет затвореника и један цивил, док је осам одбеглих ухваћено.

Верује се да су извршиоци чланови сепаратистичке групе "Бангсаморо исламски борци за слободу" (БИФФ), која је настала одвајањем од "Моро исламског ослободилачког фронта" (МИЛФ).

Њихов циљ је био да ослободе неколико својих колега по оружју, који су, због сумње да су убијали, киднаповали и кријумчарили дрогу, смештени у поменути затвор.

Ослобађање бораца те групе погоршаће безбедносну ситуацију на острву Минданао, на којем се муслиманске оружане групе попут Абу Сајафа и МИЛФ-а већ деценијама боре за отцепљење тог острва, мора Сулу и острва Палаван од Филипина, државе у којој је, због вишевековне колонијалне владавине Шпаније, огромна већина од 100 милиона становника католичке вероисповести.

Наставак борбе исламске гериле представља и тест за државни врх предвођен новим председником Родригом Дутертеом, који је започео политику осамостаљивања од Вашингтона и економског и војног приближавања Кини и Русији, будући да су у борбама против исламских екстремиста на страни филипинских снага безбедности до сада директно или индиректно, кроз снабдевање наоружањем и руковођење обуком, учествовале и америчке јединице, а да он тражи њихово повлачење након што истекну сви тренутно важећи војни споразуми са САД.

Такође, дрско деловање муслиманских сепаратиста представља и једну врсту личног изазова за председника Дутертеа због тога што је пре ступања на највишу функцију дуго година служио као градоначелник и заменик градоначелника Даваа, највећег урбаног центра на борбама захваћеном острву Минданао.

Почетак спровођења историјског политичког заокрета?

Само дан пре напада на затвор на Минданау, у луку у престоници Манили су у петодневну посету стигла два руска војна брода: разарач и брод за снабдевање горивом.

Заменик команданта Руске пацифичке флоте, позадински адмирал Едуард Михаилов, у обраћању домаћинима понудио је сарадњу у обуци усмереној на стицање вештина у борби против гусара и уопште тероризма, јављају филипински листови попут Инквајера и Филипино стара.

Михаилов је чак предложио заједничке вежбе и деловање руске, филипинске, кинеске и малезијске морнарице у одржавању безбедности у водама југоисточне Азије.

Тако би Руси и Кинези ускоро, између осталог, могли да попуне празнину у решавању проблема пиратских напада на бродовље у мору Сулу, између Минданаа и острва Борнео, које спроводе муслимански побуњеници са југа Филипина, али и обични криминалци жељни плена, а која ће, вероватно, настати одласком америчких морнара и инструктора.

Филипински лидер Родриго Дутерте сусрео се председником Путином 19. новембра у престоници Перуа Лими током састанка Организације за економску сарадњу земаља Азијско-пацифичког региона (АПЕЦ), када је јасно изјавио да сматра да САД и њихови савезници малтретирају мале земље и да то прикривају хипокризијом о људским правима и демократији.

Званичници надлежних министарстава, међутим, срели су се још раније, у августу прошле године, када су почели рад на нацрту историјског војног споразума између две земље, који би могао бити потписан у априлу, када ће Дутерте вероватно посетити Москву.

Председник Дутерте, кога су расрдиле критике америчког амбасадора у Манили на његов рачун током предизборне кампање и саопштења Уједињених нација у којима је његов метод решавања раширеног проблема наркоманије на Филипинима проглашен нехуманим, јесте током своје званичне посете Пекингу, што је био његов први одлазак у иностранство од ступања дужност, јасно ставио до знања да намерава да направи велики спољнополитички заокрет и своју земљу, која се пет деценија налазила под америчком окупацијом, а потом, од стицања независности на крају Другог светског рата, провела још читавих седам деценија као америчка "клијент-држава", приближи Кини и Русији.

Дутерте је чак изјавио да би, када би Кина и Русија оформили нову међународну организацију као пандан Уједињеним нацијама, у њу радо приступио, и рекао "да ће ту бити наше три државе – Кина, Русија и Филипини, против остатка света".

Он је тако у рекордно кратком року разорио план САД да Филипине, кроз стационирање бродова у бази у заливу Субик и заједничке поморске патроле, слично хладноратовском добу, поново учине својим снажним војним упориштем и тако успоре или осујете кинеске напоре на изградњи вештачких острва у Јужном кинеском мору и зауставе ширење кинеског војног и политичког утицаја у југоисточној Азији.

Дутерте је по ступању на власт крајем јуна објавио историјски политички заокрет ка истоку управо у време када се чинило да све иде онако како Американци прижељкују – у време када је њима блиска, одлазећа филипинска влада прослављала победу на Међународном суду правде у Хагу, који је у спору о водама Јужног кинеског мора пресудио у њену корист, а против Пекинга, оценивши да вештачка острва која је Кина изградила у близини филипинске обале не могу бити сматрана основом за проглашење ексклузивне економске зоне или суверенитета над околним морским пространством.

Мада сама посета два руска ратна брода Филипинима није преседан, она јесте битна и другачија од претходних због садржаја разговора Михаилова са врхом филипинске морнарице, односно због тога што представља почетак материјализације нове руско-филипинске војне сарадње.

За Дутертеов ауторитет и оправдање његовог неочекиваног и драматичног заокрета у спољној политици, као и за интересе Русије и Кине у југоисточној Азији, било би врло важно када би та војна сарадња могла да током његовог шестогодишњег мандата донесе конкретне резултате у борби Маниле против исламског сепаратизма и пиратства и тако покаже да за безбедност Филипина није неопходно присуство америчких војника.