Бан Кимун, прича о Кенедију, клавиру и глобалном загревању

"Човека који стоји насред раскрснице, саобраћај удара из свих праваца", стара је кинеска пословица. Дипломате у Њујорку тврде да ју је Бан Кимуну, пред долазак на место шефа Уједињених нација, саопштио професор са Јејла и један од највећих светских експерата за УН, Пол Кенеди.

И Бан се тог савета, како се чини, чврсто држао наредних десет година, па је, у компликованим односима који су владали светом, често био само неми посматрач трагичних догађаја, под чијим су теретом, један за другим, падали Ирак, Либија, Сирија, Јужни Судан...

Више секретар него генерал, како су га звале западне дипломате, на чело огромног, тромог и великим делом корумпираног система Уједињених нација дошао је после турбулентне ере Кофија Анана, који је за два мандата успео да добије Нобелову награду за мир, озбиљно посвађа УН са Американцима, постане велика медијска звезда и, на концу, буде испраћен као типични изданак корумпираног система светске организације.

Од Анана је наследио и 18 истовремених мировних мисија, последице скандала са програмом "Храна за нафту", Косово, Блиски исток у распадању, изузетно непријатељски расположену администрацију млађег Џорџа Буша и све потентнијег руског лидера Владимира Путина.

Невидљиви човек

"Понизно прихватам именовање за 8. генералног секретара УН. Служићу вас добро, пуним срцем и свом снагом. Наши успеси неће се мерити обећањима, већ делима. Пред нама је пуно препрека", рекао је Бан улазећи у седиште УН.

Обећао је две ствари – реформу светске организације и борбу против глобалног загревања. Као и листом сви претходници, из деценију дугог судара са гломазном бирократијом, изашао је пун модрица. Судбина другог обећања, како се чини, зависиће највише од нове администрације у Вашингтону, која је унапред најавила да ће повући потпис са париског климатског споразума.

Десет година касније, када су слику Бан Кимуна постављали поред портрета његових претходника, већина дипломата у Њујорку није могла да наведе ниједан конфликт нити кризу чијем је решењу Бан допринео, али су се без трунке устручавања сетили да спомену побијену децу у Јемену, или масовна погубљења на Шри Ланки.

Критике на његов рачун нису увек биле сасвим објективан поглед на стварно стање у УН. Бан Кимун је на Менхетн стигао као компромисни кандидат, којег су, после силних закулисних преговора, подржали Америка, Русија и Кина, рачунајући на то да јужнокорејски дипломата припада цивилизацији у којој се лидерске способности вреднују на потпуно другачији начин него на западу.

Нежна и помало подилазећа спољашност Азијата, неретко крије унутрашњу чврстину и одлучност, али такви квалитети Бан Кимуна нису често долазили до изражаја, остајући заробљени у жестокој и агресивној реторици великих сила.

Мада су му поклањали глас у сваком од четири круга гласања, Британци и Французи су истовремено лобирали да се процес избора новог генералног секретара одложи за који месец, како би пронашли харизматичнијег кандидата.

Нећкали су се и амбасадори Танзаније и Перуа, али су њихове дилеме убрзо распршиле власти у Сеулу, које су афричким скептицима уплатиле двадесетак милиона долара помоћи, док је у Јужну Америку стигао сјајни, концертни клавир. На концу, за Бан Кимуна је гласало 14 држава, а једна чланица Савета безбедности, која никада није идентификована, била је уздржана.

На дан када је изабран за шефа УН, у Њујорку је падала озбиљна киша, па се циницима учинило прикладним то што је Бан за главни политички циљ свог командовања Уједињеним нацијама изабрао битку против глобалног загревања, надајући се да ће безнадежно посвађане народе широм света успети да уједини бар око опстанка цивилизације.

Немогућа мисија Бан Кимуна

Истовремено, био је под великим притиском подређених, па је Викиликс, недавно, објавио поруку ревизорке УН, Швеђанке Инге Брит Ахленијус, која му је 2010. године поручила да се "под његовим вођством светска организација распада и тоне у небитност".

Моралне придике Швеђанке, која се претходно није прославила као део система који су Уједињене нације поставиле на Косову, тек су делимично оправдане, јер су јавни наступи само мали део посла генералног секретара УН, суоченог са тврдим и непопустљивим интересима великих сила, самољубивим изасланицима масовних убица и диктатора, те непријатељски расположеним медијима.

Опис посла генералног секретара УН, садржан у 12. поглављу Повеље УН, одмах наводи на закључак да је његов задатак да обави немогућу мисију. То је посао негде између обичног секретара и генералног директора. Сваки покушај да се у канцеларију у њујоршком Заливу корњача унесе било какав политички или идеолошки став наићи ће, без дилеме, на озбиљне осуде.

Једнако снажне пацке уследиће и уколико сте превише скромни или не представљате глас човечанства на начин на који је то, ономад, чинио Даг Хамаршелд.

Према одредбама 12. поглавља Повеље УН, посао генералног секретара је да заступа ставове најважнијих тела светске организације, попут Генералне скупштине, или Савета безбедности, а притом не сме да прима инструкције ниједне владе, те ни на који начин не сме да предузима потезе који би могли нашкодити угледу УН.

Да невоља буде већа, Американци сваком генералном секретару одмах ставе до знања да се налази на њиховој територији, да су УН, у ствари, креација САД, те да ће Америка бити веома, веома доминантна у тој организацији.

Суштински, поступање по правилима службе укоричене светлоплавом бојом, и много харизматичније лидере од Бан Кимуна би брзо сатерало у ћорсокак. Делимично због тога, Јужнокорејац се тек последњих дана командовања Уједињеним нацијама дрзнуо да се изјасни о два питања која су га годинама прогонила.

Коначно, али и даље прилично неубедљиво, извинио се Хаићанима због 9.300 жртава колере, коју су на то острво донели "плави шлемови", упућени на њега не би ли се бар мало ублажиле последице катастрофалног земљотреса.

Једнако бескрвно је говорио и о једном од највећих скандала Уједињених нација последњих деценија. Рекао је да светска организација неће показати ни трунку самилости према припадницима мировних снага у Централноафричкој Републици који су осумњичени да су масовно силовали малолетнице.

Чини се да је, додуше, слабо видљиву, дозу емоција показао једино када је у септембру оптужио Русију да је, операцијом ваздушних удара, поткопала мировне преговоре, и прошле године, када је навукао гнев Израела, навевши да схвата фрустрацију Палестинаца после "пола века израелске окупације".

"Боксерска врећа" великих сила

За многе, био је предвидљив, уздржан и немаштовит у судару са све подељенијом светском политичком сценом, а на трагедије, злочине и патње милиона одговарао је саопштењима у којима је изражавао "тугу" или "шок", без смисленије акције која би уследила.

Као шеф УН, повремено је "терапеутски" деловао на велике силе, које су се ослобађале фрустрација оптужујући га за сопствене, очигледне неуспехе. Улогу "боксерске вреће" подносио је стоички, не жалећи се на притиске запада ни истока.

Јужнокорејски новинари препричавали су, својевремено, да се млади Бан Кимун одлучио за политику као животни позив када је, као осамнаестогодишњак, из руку тадашњег америчког председника Џона Фицџералда Кенедија добио награду у Сеулу.

"У јануару се враћам у Кореју. Са пријатељима, представницима локалних заједница и лидерима ћу разговарати о томе на који начин, као бивши генерални секретар УН, могу да допринесем домовини", рекао је Бан. У Јужној Кореји, коју потреса озбиљна политичка криза, немали број људи сматра да је Бан прави човек за председника државе.

Командовање Уједињеним нацијама препушта Португалцу Антонију Гутересу. Као и 1953. године, када је Тингве Ли место шефа УН предавао тада мало познатом Дагу Хамаршелду, и Бан би Гутересу без имало размишљања могао рећи: "Предајем ти у руке најкомпликованији посао на свету."