Пољаци изашли на улице, оптужују владу да је ауторитарна

Раздор међу Пољацима, откако су на власт у јесен прошле године дошли конзервативци Јарослава Качињског, толики је да Сејм пољског парламента данас није био у стању да усагласи и усвоји декларацију којом би одао част жртвама ванредног стања и хиљадама интернираних.

Варшавом је у Маршу против уништавања Пољске, Комитета за одбрану демократије и пољске опозиције прошло неколико десетина хиљада Пољака како би симболично показали да руководство козервативаца поциње да се понаша према грађанима и демократији као некадашњи тоталитарни режим.

"Дошли смо овамо да се побунимо због присвајања наше државе, одузимања наших слобода. Данас нас наша влада исто као пре 35 година напада, краде нам слободе и жели да спречи наш слободан развој. Данас морамо да будемо солидарни. Солидарност нас је спајала и онда и данас", рекао је демонстрантима испред седишта Права и Правде лидер КОД Матеуш Кјовски.

На траси марша стајале су са својим транспарентима подршке влади и са барјаком Исуса краља Пољске, а иза кордона полицајаца, мање групе присталица владе и са учесницима марша размењивали су оптужбе скандирањем: "Марш, комуњаре".

"Све што се дешавало последњих двадесет и неколико година било је неправедно и штетно. И ми то желимо да променимо. Та промена се судара са бесним отпором. Чијим? Били су људи који су сјајно пролазили у том систему. Они и данас покушавају да удаве Пољаке у магли потпуног апсурда, пореде сређивање државе са ванредним стањем", казао је на демонстрацијама присталица владе лидер конзервативаца Јарослав Качињски.

На крају нашег пута биће морална, а можда и кривична казна за оне који су чинили злочине над Пољацима, додао је Качињски који формално има само посланичку функцију, али практично као својеврсни натпремијер и натпредседник одлучује о свим важним потезима премијерке Беате Шидло и председника Пољске Анџеја Дуде.

Ванредно стање је 13. децембра 1981. године увео на челу војне владе народног спаса и извео тенкове на улице Варшаве комунистички генерал Војћех Јарузелски, како је често после објашњавао и тражио опроштај Пољака, у страху од проливања крви и совјетске интервенције.

Током ванредног стања, које је укинуто тек 22. јула 1983, у нередима је погинуло најмање 90 људи, стотине су повредјене, 3.000 активиста независних синдиката Солидарност је интернирано. Укупни је на краће или дуже време у призвору завршило преко 9.800 Пољака.

Ванредно стање је угушило протесте Пољака против тоталитарног режима и зауставило демократске промене започете после штрајка у бродоградилишту у Гдањску 1980. године и оснивањем независних синдиката Солидарност.