АП: Обама настоји да покаже да су ратови утемељени у закону

У извештају на 60 страница, који је агенција АП добила пре објављивања, влада потврђује да сматра да САД могу нападати Ел Шабаб у Сомалији на основу закона донетог у Конгресу 2001. године, убрзо после терористичких напада 11. септембра у САД.

Та одлука указује на америчко ангажовање у борби против исламских екстремиста у Сомалији, као и на захтев за ширу примену закона који је у почетку овластио председника само за нападе на Ал Каиду.

Извештај Беле куће нуди најсвеобухватнији поглед до сада на то како је влада прилагодила унутрашњеполитичке и правне разлоге разним сукобима које САД воде током мандата председника Барака Обаме, као и поглед на критеријуме Обамине администрације на основу којих она одређује која правила се примењују на које конфликте.

У случају Обаме који је обећавао да ће обуздати војно претеривање претходне, Бушове администрације, извештај илуструје и како су његове наде да ће ставити под контролу надлежност војног врха за ратне одлуке налетеле на блокаду у Конгресу, али и како су се судариле са Обамином сопственом склоношћу за "хируршке" акције које не захтевају велики, дугорочни амерички војни ангажман.

Обама је у предговору извештаја написао да је његова администрација покушала да "правила, праксу и политику дуго коришћену у традиционалном ратовању" примени на нову врсту сукоба који воде екстремистичке групе које често "не носе униформе и не поштује географске границе" и не обзиру се на правила ратовања.

"Када се каже да војна тактика легална или ефикасна, то не значи и да је она у сваком случају и мудра или морална", написао је Обама.

У средишту правне инфраструктуре Обама се ослања на одобрење употребе војне силе из 2001. године, којом су САД овлашћене да гоне Ал Каиду, Талибане и "повезане снаге", унутар и ван Авганистана.

Обамина администрација се сада ослања на тај закон да би оправдала и војне акције у Јемену, Ираку, Сирији и Либији, показује извештај.

Током година, како је Ал Каида престајала да буде врхунска претња, а друге групе су јачале, ширио се став администрације о томе које су групе "повезане снаге", што је изазивало и забринутост група за заштиту уставних и грађанских слобода, јер се закон "растеже" превише далеко од првобитне намере законодавца.

Широка Обамина примена закона из 2001. године ради оправдавања поступака у многим земљама, изазвала је забринутост да би новоизабрани председник Доналд Трамп могао користити тај преседан да затражи овлашћење за још ширу употребу војне силе.

Током кампање, Трамп је обећао агресивну борбу против Исламске државе и других екстремистичких претњи са Блиског истока.

Мада се Обама 2014. године позвао на закон из 2001. године ради борбе против Исламске државе, он је неколико месеци касније затражио од Конгреса да утврди нова ратна овлашћења да би заменила тај превазиђени закон и конкретније се односила на опасност од те оружане формације, али Конгрес то ипак није учинио.

"Ако председник не може да Конгрес, као заступника народа, убеди у потребу да се донесе такво овлашћење, онда не би требало ни да користимо силу у иностранству", рекао је Скот Рем, потпредседник организације "Уставни пројекат" у Вашингтону.

Извештај Беле куће садржи детаље о томе како Обамина администрација одређује који региони су "области активних непријатељстава" или ратне зоне у којима су мање строга ограничења употребе војне акције.

У извештају се наводи да се при одлучивању о томе узима у обзир не само да ли је негде проглашен рат, него и величина и обим опасности, обим ангажовања САД и постојање опасности по америчке снаге у том подручју.