Рим од Београда тражи Герингове слике

Истрага покренута у Болоњи пробудила је наду у могућност да осам ремек дела буде враћено у Италију, из које су однета током Другог светског рата, за рачун тадашњег нацистичког маршала Хермана Геринга.

Тврди се да се слике чувају у Народном музеју у Београду, захваљујући контроверзном југословенском антиквару Анти Топићу Мимари и инерцији послератне италијанске дипломатије.

Болоњско тужилаштво је, у сарадњи са одељењем италијанских карабињера за заштиту уметничких добара, затражило да се слике заплене. Сумња се да се ради о кривичном делу држања украдених предмета, наводи италијанска агенција.

Помоћник главног тужиоца Валтер Ђованини и јавни тужилац Роберто Черони су пре неколико месеци били у Министарству спољних послова у Београду да би директно поставили захтев српским правосудним органима.

Вредност слика се сматра непроцењивом, напомиње АНСА.

У документима се налазе информације о преласку Тицијановог "Портрета краљице Кристине од Данске" и Тинторетове "Богородице са дететом и дародавцем" из власништва колекције Контини Бонакоси из Фиренце у власништво Геринговог посредника Валтера Андреаса Хофера за тадашњих 1,3 и 1,5 милиона лира.

Те слике су се, после Другог светског рата, нашле у Савезничком сабирном центру у Минхену и требало је да буду враћене власницима.

Како наводи АНСА, тада су, међутим, на сцену ступили Мимара, за којег се тврди да је био антиквар, фалсификатор уметничких дела, Герингов близак пријатељ и "дворски сликар", и Вилтруда Мерсман. Она је 1949. радила у сабирном центру, а много година касније се удала за Мимару.

Мимара и Вилтруда Мерсман су тврдили да Југославија полаже право на слике, које су средином педесетих година освануле у Музеју у Београду, коме је Топић, вероватно, успео да их прода, додаје АНСА.

Италија је, према свему судећи, била упозната са судбином слика, али су осетљива послератна ситуација и потреба да се заштите дипломатски интереси осујетили сваку могућу акцију.

Слике су се на кратко "вратиле кући" 2004. и 2005. године, подсећа АНСА, када су "Ремек дела београдског музеја" била изложена у Болоњи и Барију.

Карабињери су тада обавестили тужилаштво у Болоњи, захтевајући да се испита евентуална одговорност директора српског музеја и приређивача изложбе, али су слике по окончању изложбе враћене у Србију.