Варнице између Кине и Јужне Кореје због америчких ракета

Док светски медији настављају да извештавају о успелим или неуспелим лансирањима ракета које спроводи севернокорејска армија, пажњу јужнокорејске јавности све више обузима проблем погоршања односа са гигантским суседом Кином.

Наиме, последњих недеља продубљује се трвење између Сеула и Пекинга проузроковано одлуком јужнокорејске владе да дозволи распоређивање противракетног система ТХААД у саставу америчких трупа које се базирају на њеној територији.

Кинески званичници и државни медији осудили су одлуку о распоређивању батерија система ТХААД као спровођење америчког плана о постављању ракетног штита с циљем да се угрози безбедност Кине, па и Русије. Кинески министар спољних послова Ванг Ји, на пример, изјавио је да ТХААД "подрива кинеске и руске интересе у области безбедности, нарушава стратешку равнотежу у региону и да ће изазвати трку у наоружању".

Јужнокорејски званичници, међутим, инсистирају да је ТХААД оруђе одбрамбеног карактера, чија је сврха да земљу заштити од севернокорејских ракета и Пекингу поручују да, уместо изношења критика на њихов рачун, уложе више труда у одвраћање Северне Кореје од развоја опасног офанзивног оружја.

Они притом истичу да је Пјонгјанг спровео две нуклеарне пробе и више од десет проба балистичких ракета ове године, од чега и неколико лансирања са покретних платформи, укључујући ту и подморнице, које су теже за откривање.

Незваничне економске санкције Сеулу?

Затезање односа између Пекинга и Сеула нема само вербалну димензију, већ се рефлектује и на економију. Јужнокорејска штампа ових дана пише да се пољопривредни и козметички производи из те земље све више враћају са кинеске границе, јер их кинеске власти један за другим проглашавају хигијенски неисправним или неквалитетним, притом се позивајући на критеријуме који се до сада нису примењивали.  

На мети су се нашли и јужнокорејски забављачи, глумци и поп певачи, који су врло популарни у Кини и тамо традиционално жању велики приход.

Наиме, кинески организатори концерата и рекламних промоција од августа су, на захтев државних органа, изненада почели да отказују гостовања јужнокорејских ТВ лица и поп идола, тврде новинари јужнокорејског дневника Чосун илбо.

Јужнокорејски медији такође извештавају да месечни подаци кинеске царине показују да се у августу и септембру, након доношења одлуке о постављању система ТХААД, осетно увећао обим трговине између најмногољудније земље света и Северне Кореје, што говори да је Пекинг одлучио да у знак протеста против јачања америчких војних ефектива у Јужној Кореји ублажи режим санкција против владе Ким Џонг Уна.

С обзиром на то да Северна Кореја између 70 и 80 одсто своје размене са иностранством обавља са Кином, без њеног активног учешћа у спровођењу санкција, међународни притисак на Северну Кореју, који има за циљ да је приволи да се одрекне даљег развоја нуклеарног оружја и балистичких ракета, једноставно не може успети.

Штавише, последња два месеца води се прави мали рат на мору између кинеских рибара и јужнокорејске обалске страже. Почетком овог месеца кинески рибарски брод ударио је у патролни чамац јужнокорејске обалске страже и потопио га. Прошлог месеца, три кинеска рибара погинула су када се њихово пловило запалило од бакљи које је на њега бацила јужнокорејска обалска стража која ради на заштити ексклузивне економске зоне своје земље од нелегалног риболова.

Тешкоће и за Сеул и за Пекинг

Јужна Кореја се, практично, налази између чекића и наковња, у тешкој ситуацији која захтева много дипломатске вештине и такта, јер је Народна Република Кина њен највећи спољнотрговински партнер, а Сједињене Америчке Државе њен вишедеценијски војно-политички савезник и гарант безбедности. 

Интересантно је да јужнокорејска влада наилази и на отпор унутар земље, јер су против постављања америчког ракетног система протестовали јужнокорејски грађани, становници у местима у којима треба да буде распоређен, због забринутости да би снажни радари могли да оштете њихово здравље и страха да би се у случају војног сукоба њихова насеља прва нашла на мети севернокорејских пројектила.

Међутим, постављање система ТХААД и несугласице које изазива и за Пекинг представља значајну војну и политичку компликацију. Противракетни систем ТХААД не само што америчкој војсци пружа могућност да у евентуалном сукобу двеју великих сила брзо детектује и заустави кинеске ракете непосредно након лансирања, већ јој, и захваљујући томе што је он опремљен моћним радарима који "виде" дубоко у кинеску територију, омогућава и надзор и прикупљање података о покретима кинеске армије.

Постављање тог система је догађај који испуњава црне слутње политичара и војних стратега у Пекингу да ће убрзани развој нуклеарног оружја и средстава за његову испоруку на велике раздаљине у Северној Кореји Американцима дати изговор за концентрацију трупа и наоружања на копну и мору уз кинеске границе.

Поред тога, трвење до којег је дошло након доношења одлуке о постављања система ТХААД у јулу омета и настојање Пекинга да кроз јачање економских веза са Јужном Корејом и појачане дипломатске активности веже Сеул за себе и, колико је то могуће, одвоји га од Вашингтона, ослаби амерички војни притисак на сопствене границе и створи више политичког маневарског простора – тешки су задаци које Кина већ деценијама има на својим плећима.

Покушај приближавања Пекинга Сеулу може се видети у чињеници да се председник Си Ђинпинг од ступања на највишу државну функцију у два наврата срео с јужнокорејском председницом Парк Гун Хје, при чему је он први посетио Сеул. Потом је председница Парк прихватила његов позив да присуствује војној паради у Пекингу којом је обележено 70 година од завршетка рата на Пацифику, а на коју нису дошли јужнокорејски савезници Американци, као ни представници других западних сила победница у Другом светском рату.

С друге стране, кинески лидер се до сада још ниједном није састао са севернокорејским вођом Ким Џонг Уном, који развијајући све савршеније оружје за масовно уништење, гради бедем према САД, Јужној Кореји и Јапану, али практично и јача независност од вишедеценијског покровитеља Пекинга.

Тако, иако је Северна Кореја традиционално кинески савезник, па се може рећи и тзв. "клијент држава" Пекинга, све смелије пркошење режима у Пјонгјангу према САД и њеним регионалним савезницима, сада угрожава безбедност Кине и делимично ремети планове њене спољне политике.

Функционерима и војним стратезима у Пекингу сигурно није по вољи то што морају да, блокирањем јужнокорејске робе и услуга, поткопају сопствени план о економском и политичком зближавању са Сеулом.

С друге стране, у њиховим очима присуство система ТХААД, за чије постављање је изговор Америци пружила Северна Кореја, захтева реакцију како би се Јужна Кореја одвратила од давања дозволе за даље размештање америчког оружја, које представља изазов за кинеску безбедност, попут бомбардера, ракета и носача авиона.