Преминуо Шимон Перес

Бивши израелски председник и добитник Нобелове награде за мир, 93-годишњи Шимон Перес преминуо је у болници у Тел Авиву.

Шимон Перес је био у болници након можданог удара који је добио пре две недеље. Упркос краћем побољшању његовог здравственог стања, израелски медији су јуче јавили да је Перес на самрти.

Тело Переса, који је преминуо данас у 93. години, биће изложено у Кнесету пре државне сахране, која ће бити одржана у петак на израелском националном гробљу у Јерусалиму, рекао је његов бивши помоћник Јона Бартал.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху одржаће данас посебну седницу Владе поводом смрти бившег председника. Након седнице Владе Израела, посебан одбор почеће са припремама за сахрану, на којој се очекује присуство бројних међународних званичника и светских лидера, преноси АП.

Перес је током каријере био на готово свим важним функцијама у Израелу. Био је два пута премијер и председник од 2007. до 2014. године.

Круном његових акција, као политичара који заговара решење сукоба са Палестинцима, сматра се потписивање привременог мировног споразума с Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО), септембра 1993. у Белој кући, да би затим уследио Споразум из Осла. 

Нобелову награду за мир је добио 1994. године, заједно са премијером Јицаком Рабином и палестинским лидером Јасером Арафатом, због улоге у постизању Споразума из Осла којим је предвиђена независна палестинска држава.

Као некадашњи "јастреб" који је постао "голуб", ужива велико поштовање у свету. Поштован је првенствено због визије мира на Блиском истоку и залагања за решење сукоба са Палестинцима.

Након можданог удара поруке подршке стигле су од папе Фрање, америчког председника Барака Обаме, руског председника Владимира Путина, породице Клинтон, Доналда Трампа и британског премијера Тонија Блера.

Перес је последњих година настојао да остане активан упркос поодмаклој доби, нарочито када је реч о активностима Пересовог центра за мир, навео је АФП.

Рођен је 2. августа 1923. као Симон Перски у варошици Вишњева, тадашној Пољској, а данашњој Белорусији. Његова породица се 1934, када је имао 11 година, иселила у тадашњу британску мандатну територију Палестину.

Године 1947. године придружио се јеврејској војној организицији Хагани, која је била активна у време британске управе у Палестини.

Први изралески премијер Давид Бен-Гурион, који ће постати његов ментор, поставио га је за директора новоформираног министарства одбране када је Перес имао 29 година, а знатан део његових активности био је деценијама везан за војноодбрамбену стратегију Израела.

Важио је за покретачку силу иза израелског нуклеарног програма, мада Израел никад није јавно објавио да има такав програм.

Перес је 1977. године постао лидер Лабуристичке партије и први пут председник Владе Израела, три седмице уочи избора, због оставке Рабина, а на челном месту израелске владе био је од априла до јуна.

Септембра 1984. године је поново постао председник коалиционе владе Ликуда и лабуриста, и на том месту се налазио до октобра 1986. године.

На тој функцији поново се нашао у новембру 1995. године, након убиства Рабина, али је наредне године у мају изгубио на изборима од актуелног премијера Израела Бењамина Нетанјахуа, вође Ликуда.

Победом на изборима за председника земље у Кнесету (скупштина Израела) јуна 2007. постао је председник те земље, и на тој позицији се налазио до јула 2014. године.

У више наврата је био министар спољних послова, као и министар одбране, а водио је и ресоре финансија и саобраћаја.

Студирао је енглески, економију и филозофију у Њујорку, а потом и менаџмент на Харварду.

Говорио је да је тајна његове дуговечности то што мало једе, свакодневно вежба и попије једну или две чаше доброг вина.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво