Дилма Русеф: Жртва сам државног удара

Пред посланицима горњег дома бразилског Парламента, Сената, који ће сутра или у среду гласати о њеном опозиву  Русефова је рекла да долази да све погледа у очи и да изјавида да није учинила ништа од онога за шта је неправедно оптужена. 

Она је покретање поступка опозива назвала "државним ударом" чији је циљ, како је навела, "да посредно доведе на власт узурпаторску владу" и додала да су 2014. године за њу гласала 54 милиона Бразилаца.

Русефова је позвала сенаторе да гласају против њеног опозива, наводећи да тако "гласају за демократију" и да је Бразил "на корак од државног удара и институционалног слома".

Медији наводе да ће Русеф ипак вероватно бити опозвана, јер ће за тај предлог гласати више од две трећине посланика у Сенату.

Сенат је у мају суспендовао Дилму Русеф са власти, а за вршиоца дужности шефа државе поставио њеног потпредседника Мишела Темера.

Она је оптужена за буџетске малверзације и незаконите књиговодствене радње, као и за противзаконито издавање уредби о уплатама влади, без претходне сагласности Конгреса.

Русефова се терети и за неовлашћено коришћење кредита државних банака за финансирање програма и одлагање њихове отплате и за лажирање стања у јавним финансијама.

Уколико суспендована председница буде опозвана, Темер ће званично преузети председничку функцију и обављати је до истека мандата Русефове 2018. године, када ће бити председнички и парламентарни избори.

Расправа у Сенату биће настављена сутра или у среду, када ће се одлучивати о опозиву, за који је потребна већина од две трећине гласова, односно 54 од укупно 81 гласа.

Русефова у случају опозива неће моћи да обавља јавну функцију наредних осам година, док ће у супротном повратити свој председнички мандат.

Њени противници оптужују је за "највећу превару у историји земље", а присталице тврде да у њеном поступању није било "ничег незаконитог" и да су сви њени претходници чинили исто.

Бразил, највећа и најразвијенија земља Јужне Америке, суочава се са високом стопом незапослености и буџетским дефицитом од 45 милијарди долара, као и с политичким и социјалним кризама изазваним корупционим скандалима и масовним отпуштањем.