Хан: Брига због Турске била је оправдана

"У основи Турска мора донети одлуку како жели да се опходи са својом од Савета ЕУ датом европском перспективом. Турска жели да постане чланица и та жеља је дошла од ње. Ако неко жели да постане члан онда мора да испуни критеријуме и о тим правилима се не може преговарати. Турска би требало што је пре могуће да појасни да ли може и жели да прихвати услове, јер тренутно то неразјашњено питање представља оптерећеје по односе", подвукао је Јоханес Хан у интервјуу дневнику Пресе.

Хан је казао да он припада оној групи људи која жели наставити разговоре, ако друга страна то жели.

На констатацију да су аустријски канцелар Кристијан Керн, као и шеф фракције Европске народне партије Манфред Вебер затражили прекид приступних преговора са Турском и питање да ли не би било искреније уместо због акционог плана за сузбијање избегличке кризе само про форма одржати преговоре, Хан је казао да јесте за искрене односе, али и подсетио да постоји одлука свих 28 чланица ЕУ и све док је тако Европска комисија мора да их примењује.

Истовремено поручује да, ако Турска уведе поново смртну казну, то представља прекорачење црвене линије на коју би ЕУ морала реаговати.

Турска је, према његовим речима веома важна суседна земља ЕУ, те подвукао да би свако требало да има добре односе са својим суседима.

Међутим, ситуација каква је данас у Турској није таква да, како каже, да допринос потреби за стабилношћу.

"Ми смо одмах осудили војни удар. Даље детаљно пратимо како Турска ради на савладавању пуча. У широким круговима у Европи настала је велика иритација о сразмери и брзини таласа хапшења. Ми не располажемо званичним информацијама турске владе. Оебс је већ пре више недеља понудила да надзире суђење против осумњичених пучиста да ли се поштују правне норме. Влада до сада, нажалост, на то није пристала", указао је Хан.

Он је негирао тврдње да ЕУ није довољно осудила покушај пуча истакавши да је Унија јасним речима осудила тај акт и истовремено ставила до знања да од земље која жели приступити очекује поштовање правних принципа у савладавању војног удара.

"Та забринутост је била оправдана како је показао каснији развој", додао је Хан.

Упитан да ли су због Бргезита потребни нови облици прикључења држава ЕУ, које не желе да буду пуноправне чланице, он је објаснио да је својим службама дао налог да се баве тим питањем.

"Потребни су нам нови модели, јер постоје суседне земље код којих се питање чланства не поставља, али које имају интерес за тешњом сарадњом са ЕУ", поручио је Хан.

На тврдње председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да ЕУ касни у договореним исплатама у складу са споразумом о избеглицама, Хан је рекао да то није тачно, и да је Брисел већ уплатио више од 200 милиона евра, и да је до краја лета за конкретне пројекте стављено на располагање две милијарде евра.

"Међутим новац се не исплаћује примарно Турској, већ међународним организацијама. Преко њих се пружа финансијска подршка избеглицама. Сарађујемо и са турским властима, на пример када је реч о учењу језика, или подршци општинама које су надпропорционално погођене таласом избеглица. Можемо ставити на располагање новац само ако се докаже потреба. Можда је турска страна претпостављала да ћемо трансферисати новац без питања", казао је Хан.

Такође је, на претње Ердогана да ће отворити границе за избеглице, поручио да суседи и партнери не прете једни другима.

"Подстрекивање расположења код најмањих повода није корисно. Потребно нам је разоружање речи и емоција. То важи и за билатерални однос Аустрије и Турске. Што се споразума са Турском тиче не верујем да Турска жели одустати од финансијске подршке ЕУ", нагласио је Хан.

Он је истакао да тако комплексни проблеми, као што је избегличка криза, не могу бити решени без европске солуције.

"Многе земље верују да подизањем граница могу обезбедити сигурност. Међутим на крају сви морају разумети да за тако комплексне проблеме нема решење без европске солуције. На крају дана националне мере морају бити део европског решења", закључио је Хан.