Меркелова је увек у праву

Формално гледано, била је то само прес-конференција, традиционални летњи сусрет канцеларке са медијима, нешто мало померен под притиском актуелних догађаја. Али, како је Ангела Меркел најмоћнији политичар Европе у тренутку највеће европске кризе од Другог светског рата, њен је берлински наступ добио ранг мотивационих говора којима се улази у славне битке, победе или спектакуларне поразе.

FAZ: "Да је канцеларка искористила јавни наступ, не би ли своје 'ја сам увек у праву' инсценирала као догму, било је недолично, без такта и у самој основи погрешно. Пред нашим очима одвијала се метаморфоза непогрешивости у тврдоглавост. Са за Ангелом Меркел типичном мешавином месијанизма и бирократије, канцеларка нам је одсвирала исту плочу од пре 11 месеци."

NZZ: "Била је то прилика, да се преконтролише компас у избегличкој политици и ту признају, кад већ не грешке, барем пропусти. Али Меркелова се није померила ни за јоту. Напротив, њен је прагматизам испао врло провокативан: Проблема има, радимо на томе да их решимо. Представила је план од девет наводно нових тачака, при чему већина - као на пример систем узбуњивања код знакова исламистичке радикализације, бржа депортација одбијених азиланата - уопште нису нови."

ARD: "Канцеларка се не може одрећи своје 'ми то можемо' политике, јер би се онда морала повући са премијерске функције."

Шпигел: "Био је то наступ неговане нормалности у добу терора. Ангела Меркел анализира исламистички терор до те мере суво и трезвено, као било који други политички проблем са којим се Немачка носи овог тренутка. То је иритантно. Али и апсолутно исправно. Та жена се тако смирено креће историјским стазама, да то скоро иде на нерве. Али опет - њена смиреност тако прија!"

Пресе: "Ангела Меркел нема способност учења. Разапетим између десноекстремних апокалиптичних фантазија и Меркелиних еуфемистичких парола, Европљанима је све теже сачувати разум".

Будимо економични, останимо у шоку

Ово је тренутак Ангеле Меркел, и он траје већ једанаест месеци. Од тада, немачки и европски политичари троше главнину енергије на то да или спроводе, или блокирају Меркелину политику. Резултат је општа исцрпљеност и тапкање у месту.

Најједноставније се може рећи: Изгубила или победила, Меркелова је победник. За Немачку, као и за Европу, важи обрнуто: Изгубиле или победиле, оне су губитници.

Политички аналитичари који тврде да канцеларка уствари није рекла ништа, греше - напротив, она је широм отворила врата своје политичке визије, интимног схватања будућности и своје историјске улоге у њој.

Меркелова је понизна. Наступ је почео тиме да се канцеларка захвалила владином тиму за односе с јавношћу, јер су нашли времена да у тако кратком року у сред годишњих одмора организују њен наступ пред медијима. Сигурно, обична љубазност, која ништа не би значила, да се Немачка тог тренутка није налазила у стању шока због напада у Вирзбургу, Минхену и Ансбаху, или Ници и Нормандији, и да је јавност - медији, друштвене мреже - већ данима није прозивала због ћутње. У том тону се крије опаска Шпигела да "њен мир тако прија" - свет можда гори, али добро васпитани ће се правити да то не примећују.

Меркелова је сугестивна. Након што се на тај начин извинила свима који морају да уживо прате њен наступ, уместо да мирно уживају на плажама Турске, Марока, Туниса или Египта, дала је дозволу новинарима ("можете ме питати") да је могу пропитивати из свих предмета, а не само из исламистичког тероризма, на првом месту о Русији. Димна завеса није помогла. Тек је пред крај уследило питање, да ли се нешто променило у политици према Москви и Меркелин најкраћи и практично једини јасни одговор: "Не!"

Меркелова је жена баланса и равнотеже. "Све ће се учинити да се расветли позадина терористичких аката, да се организатори и починиоци пронађу, ухапсе и казне." Томе се нема шта замерити, поготову што је педантно пазила на редослед и није, као својевремено Милошевић, направила скупи лапсус, да ће починиоци "бити кажњени и ухапшени".

Али, ако се погледа развој јавних дебата у последњих 11 месеци, током којих је у Немачку ушло 1,3 милиона избеглица, у Аустрију већ више од 100.000, јасно је да се "стање баланса и равнотеже" више не односи на унутарнационални друштвени уговор (социјална правда, друштвена једнакост, однос генерација), већ се искључиво врти око регулисања односа домаћих са муслиманским удружењима, новопридошлим избеглицама, азилантима и економским мигрантима. Потпуно неприпремљена на ту чињеницу, овдашња друштва почињу да схватају да док разговарају о равнотежи, уствари преговарају о условима коришћњења властите државе. Као да су неког примили у стан, па сад још само договарају термине за употребу заједничке кухиње и купатила.

Меркелина приватна особина баланса и равнотже, претворила се у тражење компромиса за капитулацију домаће културе.

Останимо у конјуктиву. Ситуација је непрозирна, органи гоњења чине што могу, али у Немачкој поред тероритстичких структура очито делује и недефинисан број усамљених вукова, због чега се "мора остати у конјуктиву". Другим речима, економично с енергијом, најбоље да останимо трајно у шоку, као Француска у ванредном стању.

Ми, ја, ви, они, сви

Меркелова је увек у праву. Тачно пет пута, директно и експлицитно, у једном случају чак врло грубо, новинари су питали канцеларку да ли се осећа одговорном за атмосферу страха и терора која се шири Немачком од како је она пре једанаест месеци отворила врата неконтролисаној миграцији у Унију.

У том је испрекиданом сегменту, који се стално враћао као рефрен у шлагеру, канцеларка користила летеће измене заменица "ја", "ми", "ви", "сви". Дослован цитат: "Већ сам рекла - одлуке које сам донела - које нисам сама донела - које смо сви донели..." Или: "Моја одговорност није лична већ лежи у природи функције коју обављам."

Канцеларкино "ја" је обучено у функцију и само као такво релевантно. То државно-функционално "Ја" је даље преко граматичких и државних инстанци подигнуто у "Ми". А ко су "Ми"? Цитат Ангеле Меркел: "Ми смо сви ми, политичари на савезном нивоу, у федералним јединицама и општинама, добровољни радници, полиција, грађани и грађанке; 'Ми' смо и Европа".

И зато, да ли је њено "wir schaffen das" пре једанаест месеци било непромишљено и преоптимистично? "То лежи у природи функције. Ако вам то помаже, одговорићу вам 'Не!'".

Меркелова прети. "Wir schaffen das", поновљено још неколико пута . "И ако нам се нађе препрека на том путу, то мора бити превладано, мора се радити на томе да буде уклоњено." 

Вратимо се Библији. Колега из ФАЗ-а спомиње месијанске елементе у канцеларкином обраћању јавности. Они су посејани кроз читав наступ, а посебно упадају у очи када се чита транскрипт, 17 густо куцаних страна, с канцеларкине прес-конференције.

Ми - ја, ви, сви, Европа - смо подвргнути тесту: све што се тренутно догађа је тест, искушење.
Наше укупне вредности - начин живота, отворено друштво, слобода, безбедност - "стављене су на пробу". "Ми смо подвргнути великом искушењу", на делу је "Историјска кушња", "тест у времену глобализма", али "ми никада нећемо скренути с тог пута".

Канцеларка не решава немачка, чак ни европска питања, већ светска. "Можемо ли заиста да решимо ово искушење на том путу, да се изборимо с наличјем позитивних ефеката глобализације, можемо ли да издржимо тај тест...?"

А шта је с препрекама на том путу? То је већ речено, не само пре два дана у Берлину: "Онај ко не узме овај крст и не пође за мном, тај ме није вредан" (Матеј, 10:38).

Меркелова мора, сви морају. "У питању је процес...у коме ми морамо научити да живимо с опасностима од тероризма...морамо прихватити да је из Европе отишло много, много исламистичких бораца у Сирију". Терор, сексуални напади, са тим се не смемо помирити, "на то треба одговарати, кад год је то могуће."

Дистанца према Француској. Притиснута три пута да коментарише изјаву председника Оланда да је "Француска у рату са ИД-ом", канцеларка је признала "да, и ми смо...али у овом тренутку не видим никакве наше нове обавезе према Француској". Преведено - Француска од Берлина не може очекивати никакву посебну помоћ. Размена безбедносних информација, сарадња, све је то у реду, али у суштини свака земља стоји сама очи у очи са исламистичким терором.

Без приоритета у каталогу криза. Притиснута више пута да каже који је тренутно највећи проблем са којим се Немачка суочава, канцеларка је остала тврдо одбојна - иако "смо ми" (ја, они, сви, Европа) у рату са ИД-ом, не може се рећи да је то "приоритет". Све што је тренутно лоше је и једнако тешко. Одбијајући захтев за класификацију садржаја Пандорине кутије, Меркелова уствари заузима опортунистички политички став: дати приоритет борби против тероризма, значило би да са Русима треба склопити мир.

Као што је већ горе указано, против исламистичког терора се треба борити кад год је то могуће, а са Русима увек. Ко не узме тај крст, тај није вредан да буде Немац!