Хилари бољи "војсковођа" од Трампа?

Клинтонова је, подсећа тај магазин, још давно била повезана са бројним америчким војним операцијама, што је чини боље припремљеном особом за дужност ратне заповеднице него што је то био њен муж Бил Клинтон 1993. године.

У анализи америчког магазина наводи се да је Клинтонова до сада била у уском кругу људи који су одлучивали о доста војних операција, као што су оне на Хаитију, у Босни и Авганистану. Осим тога, четири године била је на дужности америчке државне секретарке.

Развила је, истичу, врло блиску сарадњу са пензионисаним војним званичницима, као што је Џек Кин.

Новинар Боб Вудворд је, на пример, још 2009. описао сусрет Клинтонове и Кина речима: “"Клинтонoва је поздравила Кина великим медвеђим загрљајем. Требало би знати да Хилари ретко кога тако грли."

Бројни војни званичници, пише магазин, сведоче да је она редовно комуницирала с представницима америчке војске у Исламабаду и Кабулу. Кажу да је била најбоље припремљена саговорница која је добро разумела војну доктрину и акрониме Пентагона.

У новембру ће бити познато хоће ли Америку, земљу која је у рату већ 15 година, водити жена која има огромно искуство с америчким војним системом, пише Форин полиси и наводи седам важних ситуација у којима је Клинтонова морала да одлучи хоће ли подржати употребу америчке војне силе.

Подсећа се да се 1994. Клинтонова противила интервенцији на Хаитију како би се поновно успоставила влада Жана Бертрана Аристидеа, а као сенаторка Њујорка је 2002. гласала за одобравање употребе војне силе у Ираку.

"Подржала је тако рат у који је кренуо тадашњи председник Џорџ Буш млађи, рекавши да је то била порука Садаму Хусеину да је земља јединствена. Након што је на почетку бранила позицију за коју је гласала, касније је то мало прилагодила тако што је рекла да је 'мислила да је то било гласање да се врате инспектори'", оцењује магазин.

Године 2007. и 2008. године Клинтонова се није сложила са ставовима тадашњег сенатора Барака Обаме о ударима на циљеве Ал Каиде у Пакистану. Обама је касније одобрио 407 напада дроном у Пакистану који су убили 3.089 људи. Готово 300 тих напада догодило се док је Клинтонова била државна секретарка.

Подршка Клинтонове војним акцијама

Клинтонова је 2009. подржала три четвртине захтева за додатним војницима у Авганистану, око 30.000, а Обама је касније послао додатних 33.000 трупа.

Клинтонова је, као и Трамп 2011, била гласни заговорник промене режима у Либији.

Исте године Клинтонова је подржала акцију у којој су специјалци упали у Аботабад у Пакистану и убили Осаму бин Ладена, упркос томе што се знало да ће то вероватно краткорочно угрозити дипломатске односе САД са том земљом.

Потпредседник Џозеф Бајден противио се тој акцији, али ју је сваки други званичник, укључујући Клинтонову, подржао.

Пре него што се појавила вест, Обама је позвао Била Клинтона, који је, док је био председник САД, одобрио три покушаја убиства Бин Ладена, и рекао му да је лидер Ал Каиде коначно мртав.

“"Претпостављам да ти је Хилари већ рекла"”, упитао је Обама Клинтона који то, ипак, до тада није знао.

“"Рекли су ми да не кажем никоме, па нисам рекла никоме. Бил се касније шалио са мном: Нико никад неће сумњати да можеш чувати тајну", открила је Хилари касније.

Клинтонова је 2012. наводно предложила да се у Белој кући, заједно с тадашњим челником ЦИА Дејвидом Петрусом спроведе тајни програм (очито већи од оног који је одобрен) који би пружио помоћ сиријским побуњеничким групама које се боре против Башара ел Асада.

Обама се противио том предлогу због тога што није било гаранције где би то оружје на крају завршило, а аналитичари ЦИА нису били сасвим уверени да би то довело до уклањања Асада с власти.

Тешко је проценити ефективност програма ЦИА у односу с већим напорима Министарства одбране, али чињеница је да побуњеници које подржавају САД нису имали претераног успеха против Асада, којег сада подржавају руске ваздушне снаге, пише Форин полиси, а преноси, између осталог, хрватски портал Телеграм.