Дечаци који су прошли албанску голготу инспирација младим Сиријцима

Пре 100 година је група српских дечака са Крфа послата на школовање у шкотску престоницу Единбург, у тамошњу школу Џорџ Хериот. Одатле су у Србију донели љубав према енглеском језику, Шкотској и рагбију. Ових дана њихови потомци позвани су на обележавање овог јубилеја којим се школа поноси и који намерава да понови али са дечацима из Сирије.

Кроз Единбург су и буквално ишли стопама предака, који су управо ту први пут заиграли рагби. Српске дечаке који су у овај град стигли пре 100 година после ужаса албанских планина дочекао је обилан енглески доручак и школа стара три века. Хју Мекеј данас је власник куће у којој су некада боравила њих десеторица.

"Тамо се види да је део декорација отпао, то не би могло да се деси да се овде није дешавало нешто неуобичајено. Највероватније су донели лопту за рагби. Дечаци су били дечаци....а и требало је тако да буде, да забораве на муке", каже Мекеј.

Показује башту где се највероватније родио српски рагби, и шпорет стар читав век на коме су и дечацима спремали храну. Била је само једна незгодна ствар у оволикој кући.

"Једно купатило и 10 дечака, знате, ако вам се жури, онда вам се жури", рекао је Мекеј.

Видели су потомци и школске клупе својих предака, а на церемонији за Дан школе пред њима су продефиловали ученици, војници, гајдаши. Луиз Милер, једна од организатора посете, каже да је најемотивније било када им се директор школе обратио на српском језику.

"То ме је подсетило на добродошлицу од пре 100 година. Не само што су тада сви ученици Хериотса дечацима на српском рекли добродошли, већ и тадашњи директор Џемс Енсли Вуд. Два месеца је учио српски. Историја се поновила", навео је публициста Луиз Милер.

Захвалност у име потомака у школској капели цркве Грејфрајарс исказала је ћерка Димитрија Дулкановића.

Бранкица Стефановић Скоко, ћерка Дулкановића каже да је њен отац био најмлађи у многочланој породици, у једном селу у Србији.

"Желео је да се образује и то је на леп начин објаснио родитељима. Цитирам, "није довољно паметан да пази стоку" па су га послали у школу у Ћуприју, одакле се са восјком повлачио на Крф. Пошто је добио разна одликовања, најдража значка у животу била му је она из школе Џорџ Хериот. Сви су увек били захвални Шкотима на помоћи", истакла је Бранкица Стефановић Скоко.

Директор школе Џорџ Хериот Камерон Вајли каже да је то једна од најдирљивијих прича у историји школе.

"Веома нам је важно да наша омладина зна шта се дешавало током тог рата. Друго, то нас све подсећа на статус избеглица у свету и зато сам поносан да кажем да сада разматрамо како да примимо избеглице из Сирије", додао је директор школе.

По повратку у Београд, директор нас је обавестио да су у томе успели. Џорџ Хериот ће од следеће године примити на бесплатно школовање један број деце из Сирије. Зваће их - стипендисти Димитрија Дулкановића.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво