Закључци самита Г-7 о светској економији

У градићу Шима, у средишњем Јапану, јуче је завршен традиционални, 42. састанак лидера земаља Групе 7.

Председници и премијери САД, Велике Британије, Француске, Италије, Немачке и Канаде, у друштву домаћина и председавајућег скупа јапанског премијера Шинзо Абеа, два дана су радили на финализацији заједничке политичке и економске стратегије у односу горућа питања у свету.

Глобалне претње економском опоравку

Учесници самита у заједничком саопштењу констатовали су да се наставља глобални економски опоравак, али да је он умерен, неуједначен и да му прети већа опасност него у време њиховог претходног састанка, за шта је, сматрају они, крива слаба потражња и кашњење са структурним реформама.

Светску економију угрожавају и геополитички сукоби, тероризам и избегличка криза, а лидери земаља Г-7 изразили су и забринутост у вези могућег изласка Велике Британије из Европске Уније.

Пут за даљи опоравак светске привреде они виде у свеобухватном приступу који подразумева међусобно усклађене монетарне, фискалне и структурне мере, како би се стимулисала потражња и побољшало снабдевање, уз дужну пажњу проблему великих јавних дугова које треба поставити на одрживи ниво.

Лидери Г-7 су најавили инвестиције у области које подстичу економски раст: у јавну инфраструктуру, очување животне средине, дигиталну привреду, образовање, науку и технологију.

Разлике у гледању на стање светске економије

Јапански премијер Шинзо Абе, као председавајући скупа на првој седници самита, предложио је да скуп усвоји оцену да се светска економија налази на рубу дубоке кризе каква је уследила одмах након Лиман шока, јер економије земаља које се убрзано развијају, попут Кине, Русије и Бразила све више успоравају, док су цене робе као што су нафта и челик драстично пале. Он је и предложио да у сврху подстицања привреде посебан акценат стави на мере монетарне и фискалне политике.

Мада су јапански медији испрва пренели вест да је у томе добио подршку учесника самита, у завршну декларацију је ушла супротна тврдња, дам су чланице Г-7 "ојачале отпорност својих економија како би избегле поновни пад у кризу", док су се Немачка и Велика Британија успротивиле идеји о даљем задуживању држава и манипулацији националних валута, услед чега су у заједнички текст ушле и одредбе о томе да јавни дугови треба да буду на одрживом нивоу, а обарање валуте ради подизања конкурентности сопствене привреде избегнуто.

Под лупом и избегавање плаћања пореза и вишкови у производњи

Реагујући на недавну аферу у вези избегавања плаћања пореза познату као "Панамски папири", учесници самита Г-7 договорили су се да заједнички раде на доношењу мера за усаглашавање прописа о опорезивању, на повећању транспарентности када су у питању власништво и пословање и на пружању помоћи земљама у развоју за јачање законодавства и управе у вези пореске политике.

Они су и констатовали да постоји негативан утицај вишка производног капацитета у свету на економије земаља Г-7, нарочито у области индустрије челика, због субвенција и помоћи за ширење у иностранству које владе појединих земаља дају својим произвођачима, те најавили координисану акцију за идентификовање и укидање субвенција кроз међународне институције, попут ОЕЦД-а и Светске трговачке организације (СТО).

Мада при том нису именовали ниједну земљу, критика у вези субвенционисања производње и вишкова капацитета несумњиво се пре свега односи на Народну Републику Кину, која производи више од половине светског челика и чија предузећа засипају тржиште западних земаља великим количинама јефтиног челика, што прети да без посла остави стотине хиљада радника у Европској Унији и САД.