Обама у Хирошими, поглед из Јапана

Амерички председник Барак Обама посетио је јапански град Хирошиму, где је положио венац на споменик жртвама атомског бомбардовања и накратко поразговарао с представницима удружења грађана који су преживели то бомбардовање.

То је први пут у историји да је тај град, збрисан експлозијом уранијумске атомске бомбе 6. августа 1945. године, посетио активни председник Сједињених Америчких Држава, с обзиром на то да је бивши председник Џими Картер у Хирошиму отишао након завршетка свог мандата, док је покојни председник Ричард Никсон у њој проборавио пре ступања на кормило државе.

Током боравка у Јапану, где је учествовао у раду "Групе 7", организације најразвијенијих земаља света, председник Обама је изјавио новинарима да је циљ његове посете Хирошими да ода почаст свима који су изгубили живот у Другом светском рату, потврди заједничку визију о свету без нуклеарног оружја и нагласи изузетан савез (с Јапаном) који су изградили током много деценија.

Политички коментатори у Азији оцењују да је посета Обаме Хирошими, поред демонстрације јединства и снаге политичког и војног савеза САД и Јапана, мотивисана и личном жељом америчког председника, којем се ближи крај мандата, да кроз низ посета бившим непријатељима – Куби, Вијетнаму и Јапану – у своју политичку заоставштину унесе елемент миротворства.

У дебатама пре и после Обамине посете Хирошими, незаобилазна тема је изостанак извињења за погром који је задесио тај лучки град на западу Јапана.

Америчка администрација више недеља унапред ставила је до знања медијима и јавности да председник Обама у Хирошими неће упутити извињење ни жртвама бомбардовања ни јапанској држави.

Разлог за то је што би такво извињење могло да створи утисак да амерички лидер сумња у оправданост употребе атомске бомбе и досадашња званична тумачења Вашингтона, по којима је бомбардовање Хирошиме и Нагасакија било неопходно да би се брзо окончао рат, односно спречиле вишемесечне тешке битке у којима би настрадало више људи него што их је погинуло у поменута два града.

Такође, тиме би се спречила могућност да, услед одлагања предаје Токија, Црвена армија, која је напредовала са севера, окупира знатан део Јапана и проузрокује његово цепање на два дела, како се то десило с Немачком.

Штавише, извињење би могло да буде схваћено и као признање кривице за масовни злочин над цивилним становништвом Хирошиме и Нагасакија, што би даље могло да има велике политичке и правне реперкусије.

И док су мотиви америчке стране за уздржавање од говора и извињења јасни, политички коментатори у Јапану и Азији листом тврде да ни сама јапанска влада није прижељкивала ништа више од симболичне посете која страним факторима, пре свега Кини и Северној Кореји, демонстрира заједништво између САД и Јапана.

Како истичу, евентуално Обамино извињење породицама јапанских жртава вероватно би повукло за собом лавину захтева из источне и југоисточне Азије да се јапански лидер, на сличан начин, на тлу на којем су трупе бивше јапанске царске армије починиле злочине против човечности извини тамошњим жртвама.

Евентуално Обамино извињење такође би, сматрају аналитичари у Јапану, дало велику снагу јапанским активистима који се боре не само за укидање нуклеарног оружја већ и потпуно одрицање од коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, што би даље закомпликовало напоре владе премијера Абеа да поново покрене нуклеарне реакторе широм земље како би стимулисала раст привреде и смањила огромне трошкове за увоз природног гаса, угља и нафте.

Зато су јапански политичари, медији, као и сами лидери две земље, Обама и Абе, у својим обраћањима јавности, углавном наглашавали идеалистички елемент посете Хирошими – жељу да се некада у будућности створи свет без нуклеарних бомби.

Интересантно је да поједина истраживања јавног мњења и сведочења грађања указују на то да већина становника Хирошиме који су преживели атомско бомбардовање, од којих су многи осакаћени и изгубили чланове породице, сада, 71 годину касније, и не траже од америчког председника да се извини. Наиме, у јапанском народу постоји свест о томе да, мада је нуклеарни холокауст проузроковао неизрециве патње, Јапан јесте био тај који је први напао САД у Перл Харбуру, као и да је јапанска војска сама била одговорна за велике злочине.

Више становника Хирошиме који су преживели бомбардовање у данима пред Обамин долазак изјавили су домаћим и страним медијима да желе да амерички председник посети њихов град, пре свега да би се из прве руке упознао с губитком и патњом коју је проузроковала нуклеарна бомба и да би то искуство потом преточио у настојање да допринесе смањењу количине нуклеарног оружја.

По њима, да је био истакнут захтев за извињење, то би Обаму вероватно присилило да откаже пут у Хирошиму, чиме би била изгубљена драгоцена прилика да се он изблиза упозна са последицама бомбардовања.

Задовољство грађана и медија у Јапану

У реакцијама након Обаминог говора у Меморијалном парку мира, представници Удружења грађана који су преживели атомско бомбардовање, сада у осмој и деветој деценији живота, изразили су задовољство чињеницом да су недавна посета секретара Џона Керија и данашња посета председника Обаме Хирошими поново скренули пажњу светске јавности на њихову патњу и на потребу за укидањем нуклеарног оружја.

У првим реаговањима и јапански медији изражавају велико задовољство чињеницом да је коначно остварена дуго прижељкивана посета једног америчког председника месту великог страдања јапанског народа.

Нарочито се истиче то што је Обамин говор био дужи него што је најављивано и то што је он атомско бомбардовање у свом говору у меморијалном парку оценио као "бруталан завршетак рата", што је, по њима, приметно другачија оцена од фразе "неопходно зло", која се у прошлости често могло чути у САД.

Упркос томе што је Обамин говор у којем је позивао на заједничке напоре за укидање нуклеарног оружја и истакао моралну обавезу човечанства да се избегну ратови у будућности, био апстрактан и неодређен, он је у јапанским медијима већ окарактерисан као један од најважнијих говора у историји, који ће дуго бити упамћен.