Век од погрома над Јерменима

Јерменски председник Серж Саргсјан обратио се окупљенима изразивши наду "да ће недавни кораци да се масакр препозна као геноцид, бити од помоћи да се разбије тама од 100 година порицања", преноси Танјуг. 

Саргсјан је поздравио и Јермене у Турској који се припремају да на тргу Таксим у Истанбулу одају почаст мртвима, називајући их "јаким људима који раде важну ствар за своју домовину".

Саргсјан је рекао да ће људи у Јерменији увек бити уз оне који су патили због злочина против човечности, додајући да ће бескомпромисна борба против геноцида бити саставни део јерменске спољне политике.

Према његовим речима, 100-годишњица геноцида је постала нова прекретница у међународној борби против таквих злочина, који је тек недавно у многим земљама препознат као геноцид.

"Данас постоји много случајева порицања људских вредности и изобличења историје, које подстичу понављање сличних злочина. Сви смо били сведоци ситуације на Блиском истику", додао је Саргсјан.

Комеморација у Јеревану којом се обележава 100-годишњица погрома над Јерменима, за време Отомнаског царства, почела је маршом хиљада људи према спомен облежју на крају града.

Свечаности је присуствовало 60 делегација разних земаља, међу њима и председници Србије, Русије, Француске и Кипра. 

Сваки од лидера је дошао до меморијалног комплекса "Цицернакаберд" носећи по једну жуту ружу као симбол сећања, преносе агенције.

Руски председник Владимир Путин истакао је да је став Москве о геноциду над Јерменима непромењен, да је у питању нешто што не може да се оправда.

"Русија остаје доследна, увек смо веровали да не може да се оправда тако масовно убијање људи", додао је Путин.

Путин је упозорио на повратак нацизма у низу земаља и позвао на размишљање у вези са последицама.

"Нажалост сада у многим регионима света, неофашизам подиже главу и радикални националисти теже за моћи, видимо да је антисемитизам све јачи, као и манифестације русофобије", истиче Путин.

У међувремену су турске власти одбациле и осудиле изјаву руског председника Владимира Путина да су масовна убиства Јермена у време Отоманске империје геноцид.

Француски председник Франсоа Оланд истакао је да се поклонио у знак сећања на жртве које никад неће бити заборављене.

"Клањам се у знак сећања на жртве и дошао сам да кажем јерменским пријатељима да никад нећемо заборавити трагедију, коју је њихов народ доживео", навео је Оланд.

Председник Србије поручио је да Србија у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом 'геноцид', није могла да не буде присутна у Јеревану и да, ако ико може да разуме и осети несрећу која је задесила Јермене, онда је то српски народ.

Меморијали комплекс, изграђен 1967. године, састоји се од хале сећања, обелиска поновног рођења и музеја-института јерменског геноцида.

Јерменска црква је у четвртак канонизовала милион и по убијених у масакрима и депортацијама, за време Првог светског рата.

Турска се снажно противи коришћењу термина геноцид да се опише то убијање, јер је било много мртвих на обе стране, што је погоршало односе између Турске и Јерменије. При том Турска тврди да је било много мање убијених.

Помен ће бити одржан и у Турској, а премијер Ахемт Давутоглу је изјавио да ће земља "делити бол" Јермена и поновио да то није био геноцид.

Раније овог месеца, Турска је опозвала свог изасланика у Ватикану, пошто је папа Фрања такође употребио реч геноцид, на миси у базилици Свеог Петра.

Немачки председник Јоаким Гаук је такође описао убиства као геноцид, уочи расправе у немачком парламенту о том питању.

Француска снажно подржава да се тај погром третира као геноцид, а њен председник је предложио законско кажњавање за његово порицање.

Амерички председник Барак Обама описао је масакр из Првог светског рата као "страшан покољ", али је избегао термин геноцид, због разбуктавања страсти, поводом 100-годишњице.

Историчари у 20 земља, уклучујући Русију, Француску и Немачку, као и међународна тела, међу којима и Европски парламент, сматрају да је реч о геноциду.

Истовремено Турска је угостила светске лидере, на обележавању 100-годишњице битке на Галипољу, шаљући тиме поруку помирења и патриотског поноса, због једне од најдрамтичнијих отомаских победа у Првом свестком рату, преноси АФП.

Те годишњце отвориле су у међувремену у међународној заједници поново дебату о питању - да ли је Турска починила геноцид над Јерменима или не.

И док Анкара тврди да није реч о геноциду, али не пориче злочин великих размера, супротан став имају Европска унија, Француска, Немачка, папа Фрања.

Амерички председник Барак Обам позвао је Анкару на потпуно, искрено и праведно"признавање масакра над Јерменима, не употребљавајући реч геноцид.

Погинуло је на десетине хиљада људи на обе стране током деветомесечне битке, између Немачке, коју су подржавале отоманске снаге и савезника, укључујући Аустралију, Британију и Нови Зеланд, које су покушавале да освоје Цариград и успоставе контролу над Босфором и Дарданелима.

Тела погинулих данас леже заједно на одвојеним гробљима полуострава Галипоље на западу Турске, што се посматра као снажан симбол помирења између бивших непријатеља.

Турски председник Реџеп Ердоган ће поводом комеморације угостити лидере земаља савезница, укључујући британског премијера Тонија Абота, новозеландског Џона Кеја, британског принца Чарлса и његовог сина Харија. Свечаности ће присуствовати и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.