Посланици Думе траже истрагу против Горбачова

У захтеву који су потписала двојица депутата владајуће Јединствене Русије, двојица комуниста и један члан Либерално-демократске партије, траже се одговори да ли је било умешаности других држава и да ли се догодио државни преврат сличан оном у Украјини, јавља Глас Русије, преноси Танјуг.

"Заједно с одговором на захтев рачунамо да ћемо добити оцену правног основа државности свих бивших република, усвајања Устава, што ће дати основу за промену оних докумената који се, рецимо, тичу украјинског суверенитета", рекао је посланик Јединствене Русије Јевгениј Федоров.

Када је реч о бившем председнику Горбачову, депутати га оптужују за оснивање Државног савета СССР-а, иако тај орган није био предвиђен Уставом, а испоставило се да је доносио одлуке о признању независности прибалтичких совјетских република.

Реагујући на иницијативу посланика, Горбачов је оценио да је она "непромишљена и брзоплета" и да депутати њоме желе да скрену пажњу на себе.

"Када ме оптужују да сам дао источну Европу, одговарам им: 'Коме сам је дао? Пољску - Пољацима. Чехословачку - Чесима и Словацима, Мађарску - Мађарима'", рекао је Горбачов.

Упркос томе, Државно тужилаштво има обавезу да одговори на захтев посланика, а тај одговор могао би да буде познат у наредних месец дана.

Подељена мишљења јавности

У руској стручној јавности подељени су у погледу мишљења да ли треба истраживати те догађаје из прошлости, али су сагласни да је мала вероватноћа да би истрага могла да буде спроведена детаљно и тачно.

Члан Савета удружења политичких стручњака и консултаната Владимир Горјунов поздравио је иницијативу посланика, оцењујући да је вероватно "много докумената уништено", као и да су "данашње руске елите повезане са догађајима или људима који су играли важну улогу у тим стварима".

Горјунов сматра да нема основа да се Горбачову суди за распад Совјетског Савеза него онима који су потписивали Споразум о оснивању Заједнице Независних Држава, али да би се последњем председнику СССР-а могло замерити што није употребио силу да то спречи.

Заменик директора Центра за политичку технологију Алексеј Макаркин рекао је да је "та иницијатива веома необична", као и да су подносиоце захтева "увек карактерисали радикални погледи".

"Ово није први пут да се органи Државног тужилаштва и судови суочавају с таквим захтевима, покушајима да се поновно размотре споразуми о ЗНД-а. Такви случајеви се редовно одбијају позивајући се на конкретне чланове руског законодавства", сматра Макаркин.

Према његовом мишљењу, на Балтику многи сматрају да је Русија агресивна држава, а та иницијатива ће само још више заоштрити ситуацију.

СССР је престао да постоји као субјект међународног права 25. децембра 1991. године, а његов правни наследник је Руска Федерација.

СССР се заправо распао након што су лидери савезних република потписали споразуме у Бјеловежу у децембру 1991. године о оснивању ЗНД-а, утврђујући чињеницу да СССР више не постоји.