Сећање на "Кристалну ноћ"

Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма облележава се широм света, као сећање на "Кристалну ноћ", када је 1938. године извршен велики прогон Јевреја у нацистичкој Немачкој. 

Дан почетка страдања Јевреја у Другом светском рату, у Пољској су обележили млади тако што су по улицама уклањали неофашистичке и антисемитске графите.

У Варшави је одржан марш против национализма и фашизма. Више хиљада учесника окупило се испред универзитета и кренуло према тргу одакле су некад Јевреје транспортовали у злогласни логор смрти Треблинка.

У Берлину, грађани су чистили месингане плоче на калдрми, постављене на местима где су у ноћи погрома фашисти убијали јевреје. Више од пет хиљада плочица налази се и испред кућа из којих су Јевреји одведени на стратишта. Поворку кроз град предводио је градоначелник Берлина.

Церемоније сећања на страдања током Кристалне ноћи одржаваће се током викенда у Бечу и другим европским градовима.

У Србији је тај догађај обележен централном манифестацијом и концертом у Задужбини Илије М. Коларца. Манифестацији је присуствовао и премијер Србије Ивица Дачић који се обратио присутнима.

Насиље које се догодило на немачким улицама и трговима 9. новембра 1938. године означило је почетак државно организованог, правно легитимисаног и јавно подржаног прогона Јевреја који је завршен убиством шест милиона недужних мушкараца, жена и деце.

Тај догађај, познат као "Кристална ноћ", сматра се симболичним почетком холокауста и обележава се као Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма.

У "Кристалној ноћи" или, како се још назива - Ноћи погрома - немачки нацисти су разорили, уништили и опљачкали безбројне јеврејске радње, предузећа и институције. Између осталог запаљено је више од 1000 синагога, потпуно је разорено више од 7.000 јеврејских предузећа, као и бројни јеврејски домови, болнице, школе и друге институције.

Током необузданог насиља које је уживало широку подршку свих сегмената нацистичких власти, али и обичних грађана, убијена је најмање 91 особа јеврејског порекла, а око 30.000 је одведено у концентрационе логоре.

Према анкети коју је објавила ЕУ, више од три четвртине Јевреја у Европи сматра да је антисемитизам у порасту у њиховим земљама, нарочито на интернету.

У оквиру анкете испитано је 5.847 Јевреја у осам западноевропских земаља - Белгији, Француској, Немачкој, Мађарској, Италији, Летонији, Шведској и Британији.

Такође, студија коју је у Бечу представила Агенција ЕУ за основна права (ФРА), показала је да је за већину Јевреја који живе у ЕУ, антисемитизам и даље велик и значајан проблем.