Антиракетни штит, промашај за 35 милијарди

Американци су недавно извели још једну неуспешну пробу антиракетног штита. Ракета "пресретач" лансирана са земље промашила је циљ и многи стручњаци и политичари су се запитали - да ли је и сам пројекат антиракетног штита, који до сада коштао 35 милијарди долара - промашај.

Сам, појединачни "експеримент", односно лансирање мамца и ракете "пресретача", као и ангажовање радара, сателита, опреме и особља кошта фантастичних 300 милиона долара.

Од 2001. године било је 15 тестова ракета-пресретача, од којих су осам били успешни, а од 2008. године није било ниједног успешног теста. Последње тестирање је одлагано из техничких разлога, због претходних лоших искустава, али ни то није помогло.

Амерички медији упозоравају и да према доступним информацијама и изјавама стручњака и бивших званичника, антиракетни штит никада до сада није испробаван у реалним, већ само у експерименталним условима.

Главна предност ракета "пресретача" требало би да буду њихова прецизност и брзина. За сада, амерички пресретачи су најбржи летећи објекти икада направљени јер лете брзином од 10 километара у секунди (36.000 километара на час) - брже од било које интерконтиненталне балистичке ракете.

"Експеримент" пресретања непријатељске ракете, из једне од "злих земаља" ( Ирана или Северне Кореје) почиње лансирањем ракета мамца коју амерички сателити откривају после буквално неколико секунди и шаљу сигнал радарима и осталим системима.

Затим, следи лансирање "пресретача" који у свемир, ван Земљине атмосфере, избацује ракета носач. На висини од 322 километра предвиђено је пресретање непријатељске ракете директним погодком, јер пресретач (тежине 64 килограма, пречник 0,6 и дужине 1,2 метра) нема експлозивну бојеву главу.

Међутим, ова импресивна технолошка замисао инжењера и војних стратега за сада није спроведена у дело. Због тога стручњаци предлажу коришћење јефтинјих, технолошки мање захтевних и показало се - успешнијих системима.

Штит за САД и савезнике

Американци осим сопствене територије од Ирана и Северне Кореје планирају да заштите и своје савезнике у Европи и у пацифичком региону, постављањем радара и ракета пресретача из система ТХААД и "иџис".

Антиракетни систем ТХААД је од 2006. године имао седам тестирања и сва су била успешна.

Ракета ТХААД-а има домет од 200 километара, цена једног система са осам ракета је 800 милиона долара. Ракета лети брзином од 2,8 километра у секунди, што је више него двоструко спорије од балистичких ракета, тако да систем мора да погоди ракету пре него што прелети лансер, јер после тога не може да је стигне.

ТХААД може лако да се умрежи у систем радара и сателита које имају Војска САД и савезници.

Једини страни купац овог систем, за сада су Уједињени Арапски Емирати, који су платили две милијарде долара за три лансера и укупно 147 ракета.

Европски савезници би, према америчком и НАТО планерима, требало да буду заштићени ракетама СМ-3, усавршеном верзијом ракета "стандард" за обарање сателита.

Ове ракете имају домет од 500 километара, лете брзином од 2,6 километра у секунди, коштају 10 до 15 милиона долара по комаду и биће постављене у базе у Румунији и Пољској и на бродовима који ће дежурати у водама Медитерана.

Американци планирају да укупно 27 бродова разарача опреме ракетама СМ-3, а бродове са истим пројектилима имају Јапан и Јужна Кореја.

Систем СМ-3 је од 31 пробног гађања, погодио 25 пута. Осим што турска електромрежа није могла да напаја осматрачки радар АН-ТПИ 2 смештен у руралном подручју Турске, већ су набављени огромни агрегати - овај пројекат нису пратили већи проблеми.

Још један радар се налази у Израелу, тако да покрива целу територију Ирана и може да открије ракете лансиране на било коју тачку територије САД са иранског тла.

Радари АН-ТПИ 2 су постављени тако да могу да открију иранске пројектиле лансиране на било које део САД, али, под претпоставком да Иран неће лансирати балистичке ракете преко руске територије.

Такође, ракете СМ-3 у Румунији и Пољској (биће оперативне 2015. и 2018.), као и на бродовима у Медитерану, према ратном сценарију моћи ће да оборе ракете уколико Иран лансира ракете на рути која не иде преко Русије, чија је територија ван домета антиракетног штита.

Географски, ракета из Ирана на путу ка САД лети преко Турске, Црног Мора, Румуније, Пољске, Скандинавског полуострва, Арктика и Канаде, а читав лет од 10.000 километара би трајао( уколико Иран заиста развије ракете тако великог домета) око 25 минута.

Иако Руси већ годинама предлажу да се направи заједнички антиракетни штит, из САД и НАТО одбацују такве предлоге.

НАТО савезници планирају да до 2018. године потроше 800 милиона долара како би заједно са Американцима заштитили европски континент.

До 2018. антиракетни штит у Европи базираће се на ракетама "патриот" које су за сада једино испробано антиракетно оружје у историји, током Заливског рата 1991. године, када су обарали ирачке балистичке ракете средњег домета "скад".

Осим већ добро познате чињенице да Иран и Северна Кореја раде на развоју ракета великог домета, оно што како Американце, тако и Русе плаши, јесте да се ван арсенала САД, Русије, Кине и земаља НАТО-а налази око 6.000 балистичких ракета, од којих многе могу да носе нуклеарне бојеве главе.