Гренланд, борба за ледено богатство

На Гренланду се одржавају парламентарни избори који ће одредити будућност овог арктичког острва чија огромна природна богатства, захваљујући климатским променама могу да донесу грађанима велико благостање, али и државну независност.

Некада изолован, ледом окован и прекривен Гренланд почео је да привлачи глобалну пажњу када се нашао на првој линији утицаја климатских промена и када је топљење леда открило донедавно неслућене залихе природних ресурса, наводи Ројтерс.

Око 57.000 грађана бира парламент али и начин на који ће се убудуће поступати са великим рудним богатствима Гренланда, почев од ретких метала, преко злата, гвожђа до уранијума и нафте чија експлоатација нуди велике могућности.

Кампању је обележило питање да ли ће Гренланд, највеће острво на свету и аутономна данска територија, отворити врата за стране инвеститоре и тако убрзати експлоатацију или ће се томе приступити опрезније како би се сачувала природа, док су политичари свесни да је реч и о будућој геополитичкој улози Гренланда.

Све главне партије у парламенту који броји 31 место залажу се за експлоатацију неких од нетакнутих природних ресурса јер верују да то може да смањи зависност Гренланда од бивше колонијалне силе Данске и утаба пут му ка потпуној независности.

Кандидаткиња опозиционе социјалдемократске партије Сиумут Алека Хамонд заговара опрезнији приступ како би се Гренланд "заштитио од инвазије инвеститора који желе највећи део колача".

Сигурно би Гренланду на путу ка независности од Данске добро дошли приходи од рудних богатстава, али та зависност не треба да се замени "зависношћу од међународних економских интереса", сматра опозиција.

Влада актуелног премијера Купика Клеиста се пак залаже за бржи развој. У децембру је парламент усвојио спорни закон који омогућује инвеститорима из Кине и САД да са јефтином страном радном снагом отворе руднике, а који Клеист сад поново жели да укине.

Током његовог мандата, Гренланд је доделио око 150 лиценци за истраживање свог минералног богатства, али на острву и даље функционише само један рудник.

Сировине потребне Европи

Гренланд поседује велика налазишта шест од 14 сировина потребних европској индустрији, тако да је и ЕУ веома заинтересована за будућност овог арктичког острва.

Највеће острво на свету, које није део Европске уније, добијаће од Брисела око 25 милиона евра на годину дана за помоћ у заједничким истраживањима и развој рударског сектора.

Клеист је недавно упозорио Европску комисију да пређе са речи на дела јер би Гренланд могао одбацити прелиминарни договор којим се Европској унији гарантује приступ великим минералним ресурсима.

Аутономија Гренланда проширена је пре четири године када је локална влада добила контролу над природним ресурсима острва. Као део тог споразума, Данска ће постепено смањивати годишња давања за Гренланд чим он буде почео да приходује од експлоатације ресурса.

Исход избора је неизвестан јер су према последњим анкетама владајућа и опозициона странка изједначене.