Парламентарни избори у Италији

У Италији су јутрос почели парламентарни избори на којима ће 50 милиона Италијана данас и сутра бирати 630 посланика и 315 сенатора у оба дома италијанског парламента, преносе агенције.

Биралишта ће бити затворена вечерас у 21 сат, а биће поново отворена сутра у шест сати ујутро. Избори ће бити завршени сутра у 14 часова. Ово су 18 парламентарни избори у Италији од 1946. године, када је уведена република.

У изборној трци учествују странке и коалиције четири кандидата од којих су сви старији од 60 година.

То су комичар Бепе Грило, милијардер са првостепеном пресудом за утају пореза Силвио Берлускони, левичарски политички апаратчик који се не разуме у економију Пјер Луиђи Берзани и конзервативни професор економије који се не разуме у политику и досадашњи премијер Марио Монти.

Према најновијим анкетама, у вођству је Берзанијева коалиција са око 35 одсто, затим следи Берлусконијева коалиција десног центра са 28 процената, Грилов Покрет пет звездица са 18 и Монтијева групација са око 15 одсто подршке.

Према италијанском закону, странка која победи, добија као изборни дар у посланичком дому додатне мандате, тако да може да има већину од 54 одсто свих гласова, што значи да би Берзани могао да освоји велику већину у доњем дому.

У Сенату, горњем дому италијанског парламента, међутим, та већина ће му вероватно остати ускраћена. Можда би заједно са Мариом Монтијем, садашњим премијером и шефом коалиције центра могао да има већину, али то сигурно не би била стабилна већина.

Лидер партије Народа слободе Силвио Берлускони пре изборне кампање био је отписан политичар, али је у међувремену, захваљујући успешним медијским наступима, политички васкрсао.

Иако оптерећен првостепеном пресудом због утаје пореза и оптужбама за плаћање сексуалних услуга малолетнице као и злоупотребу положаја, бивши премијер готово је потпуно успео да надокнати заостатак за Берзанијем.

Тај медијски магнат критикује курс штедње садашње владе, као и европски фискални пакет, а изјавама да Италија може да преживи изван еврозоне изазива главобољу европских званичника.

Комичар, водитељ и глумац, а сада и политичар Бепе Грило својим популистичким Покретом пет звездица помрсио је конце етаблираним италијанским странкама. Током кампање није се појављивао на телевизији, али је користио блогове, Твитер и Фејсбук и тако допро до младих људи.

Судећи по анкетама, Грило би могао да освоји треће место иза Силвија Берлусконија и Пјера Луиђи Берзанија који је у вођству, што значи да ће Италија добити знатно већу антиевропску коалицију у парламенту.

Негде у центру, између свих тих опција налази се актуелни премијер Марио Монти, Берлусконијева супротност - технократа који се боље осећа међу европским пријатељима у Давосу или Бриселу, него у италијанској политичкој мочвари.

Монти је преузео владу крајем 2011. године као технократа, а сада се преобратио у политичара, што је, међутим, очигледно био погрешан потез и процена.

Аналитичари сматрају да би боље било да Италија добије јаку владу и подељену опозицију - уместо обрнуто.

Берлусконијева победа би сигирно била шок, не само за немачку канцеларку, али ни то не би био најнепожељнија варијанта.

Најгори могући сценарио би била политичка нестабилност, трајна економска криза повезана са сумњама у жељу и способност Италије да остане у еврозони, што је, према оценама немачких медија, највероватнији исход избора у Италији.