И Грузија преозбиљан проблем за Савет безбедности УН

Три пасоса дуг нацрт резолуције, у који је РТС Онлајн имао увид, садржи само захтев странама да се придржавају прекида ватре, моментално повлачење руских снага на линије које су држали пре избијања непријатељстава, повратак грузијских снага у редовне базе, као и потврду територијалног интегритета и суверенитета Грузије.

„Постојећи предлог резолуције ми не можемо подржати", рекао је руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин, одбијајући да директно одговори на питање да ли такав став значи и да ће Русија искористити право вета уколико француски предлог буде стављен на гласање пред петнаесточлано тело светске организације.

Истовремено, Сједињене Америчке Државе и чланице Европске уније здушно су подржале грузијски затхев за повлачењем руских снага, наводећи да је акција руских снага увелико премашила почетне сукобе око Јужне Осетије.

Вербални дуели иза затворених врата сале у којој се одржавају седнице Савета безнедности ишли су тако далеко да су британски и амерички амбасадори Џон Сојерс  и Алехандро Волф руске снаге у Грузији назвали „окупационим",  рекли су за РТС Онлајн дипломати који су присуствовали консултацијама.

Чуркин  се, суштински, оштро обрушио на предлагаче нове резолуције о Грузији, наводећи да је текст „збуњујући", иако је у већ потписаном споразуму о прекиду ватре, који је испословао француски председник Никола Саркози,  „све јасно".

Руски амбасадор је, такође, оптужио запад за „чудне" тактичке маневре, одговарајући, суштиски, на захтев америчког колеге Волфа, који је „затражио моментално повлачење руских снага из Грузије".

„То је чудна тактика...али, да би се руске снаге повукле, Грузијци претходно треба да се врате у базе, што се није у потпуности догодило, те да наше мировне снаге заузму положаје у безбедносној зони", упозорио је Чуркин, који је Американце упитао да ли ће, сада кад постоји јасан споразум о прекиду ватре, у Ирак вратити оних 2.000 грузијских војника, које су довезли након почетка сукоба.

Приличне недоумице изазвало је и тумачење рокова до којих руске снаге треба да се повуку из Грузије, те су Американци схватили да Руси треба да напусте ту државу одмах, Французи до 22. августа, док су Руси најавили да ће право повлачење почети у петак, до када њихове мировне снаге траба да зазму положаје у десет километара широкој безбедносној зони око Абхазије и Јужне Осетије.

„Подржавамо територијални интегритет и суверенитет Грузије, као и што је више пута понављано у резолуцијама Савета безбедности", рекао је заменик француског амбасадора Жан Пјер Лакроа.

После расправе остаје нејасно да ли ће запад наставити да инсистира на француском тексту резолуције, који је у процедуру Савета безбедности и уведен услед фрустрација насталих руским одбијањем да се усвоји шири документ. У сваком случају, УН у наредна 24 часа неће бити поприште никаквих драматичних догађаја када је у питању решавање кризе у Грузији.

Истовремено, следећи талас контроверзи могао би изазвати и захтев председника грузијских региона, Абхазије и Јужне Осетије да присуствују наредним састанцима Савета безбедности, који им, бар до сада, није излазио у сусрет.

Последњи такав захтев, априла прошле године, изазвао је оштре полемике у Њујорку пошто је Русија оптужила САД да су одбиле да издају визу шефу абхазијске дипломатије Сергеју Шамби, док је Вашингтон одговорио да амбасада у Тбилисију такав захтев никада није ни примила.

„Уколико Американци опет одбију да издају визе представницима Абхазије и Јужне Осетије, седницу Савета безбедности можемо одржати и у европи, у Женеви или Паризу, рецимо", рекао је Чуркин.  

Повезане вести:
Грузија: Повлачење, оптужбе и размена заробљеника