Примирје у Грузији

"Ситуација у и око Јужне Осетије и даље је осетљива", изјавио је специјални изасланик Организације за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС, Хеики Талвити, свега неколико сати након што чланице те организације нису успеле да се договоре око повећања броја посматрача у Грузији.

Британски енергетски гигант "БП" поново је отворио нафтовод кроз Грузију, што би могло представљати потврду да се криза у тој држави смирује и полако пребацује у политичке воде. Крак тог нафтовода, којим се око 155.000 барела нафте транспортује из Бакуа до грузијске луке Супса, и даље ће, међутим, бити затворен.

Пет детонација чуло се у четвртак после подне у Горију, око којег већ неколико дана траје рат живаца руских и грузијских трупа, улогорених по ободима напуштеног града, при чему обе стране одлучно демантују да су предузимале било какве агресивне акције. Осим салви оптужби, спорадичне ватре из стрељачког наоружања и премештања борбене технике, озбиљних сукоба, међутим, нема, што код посматрача буди наду да би се крхко примирје могло одржати.

Европска комисија процењује да је број потенцијалних избеглица у Јужној Осетији и Грузији достигао 150.000, од чега је 45.000 избеглица из Јужне Осетије, око 60.000 из околине града Гори у Грузији, и око 45.000 Грузини из Абхазије.

Недуго после експлозија у Горију, око 100 возила, укључујући и око 40 тенкова и транспортера, формирало је колону у градићу Зугдиди, који су руске снаге заузеле пре неколико дана, али још увек није јасно који је циљ новог покрета тих снага.

Нове тензије суледиле су свега 24 часа након руских најава да ће предати Грузијцима контролу над Горијем, али су грузијски званичници, који су у четвртак пре подне ушли у град како би се договорили о примопредаји, одустали од те намере, пошто су се испред њих испречила руска оклопна возила.

Руски генерали су, у међувремену, рекли да ће њиховим снагама требати бар два дана да "изместе" оружје и муницију из војних објеката Горију, а Пентагон је покушао да спусти тензије, оценивши да се у граду налази свега 200 руских војника.

Ништа мање напето није ни око луке Поти, у који су у четвртак рано ујутро ушли руски тенкови. Руси су сличан упад извршили и у среду, када су се накратко задржали у комерцијалном делу луке, али су данас ушли у војни део Потија, одакле су, према изјавама сведока, однели извесну количину опреме.

Иако су првобитно дематовали улазак трупа у Поти, Руси су током дана акцију назвали "легитимним" потезом, повученим из "обавештајних" разлога. У луци је, током акција руских снага, уништен један мањи грузијски ратни брод.

Политичко препуцавање Москве и Вашингтона, током дана прерасло је у размену салви тешких речи, при чему је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио да је, после грузијског напада на Јужну Осетију, територијални интегритет те државе "престао да постоји као озбиљно питање".

"Може се заборавити на територијални интегритет Грузије, јер верујем да ће бити немогуће убедити Јужну Осетију и Абхазију да се сложе да логиком да могу бити присиљени да поново буду део Грузије," рекао је Лавров.

Грузија, чије акције већ данима агресивно подржава администрација председника САД Џорџа Буша, недуго после изјаве Сергеја Лаврова донела је одлуку о иступању из Заједнице независних држава, чиме су додатно закомпликовани ионако сложени односи између Москве и Тбилисија.

Прве пошиљке америчке помоћи Грузији, које су авионима допремљене на аеродром у Тбилисију, изазвале су и оштре критике високих званичника руских оружаних снага, који су "изразили забринутост због врсте терета" који пристиже из САД. Американци, пак, тврде да је помоћ Грузији искључиво хуманитарне природе.

Ипак, помоћ Вашингтона у Грузију упућена је војним транспортним авионима Ц-17, чиме је Бушова администрација желела да "подвуче" значај војних веза и подршку председнику те државе Михаилу Сакашвилију.

Коментаришући руске примедбе, али и грузијска настојања да оружане снаге САД наведу на распоређивање на другим местима, портпарол Беле куће Дејна Перино рекла је да је америчка мисија у Грузији "хуманитарна", те да војска те државе "неће обезбеђивати луке".

Државна секретарка САД Кондолиза Рајс је у четвртак отпутовала у Француску, одакле ће наставити ка Тбилисију, у покушају да прикупи што шири политички фронт за "одбрану слободне Грузије", што ће додатно оптеретити односе Вашингтона и Москве.

"Ово није 1968. година и инвазија Чехословачке, када је Русија могла, без последица, претити суседним државама, заузимати престонице и обарати владе. Ствари су се промениле", Рекла је Рајсова пред пут у Грузију.

Лавров је, пак, изјавио је да Вашингтон на Кавказу "игра опасну игру", те да ће се ускоро наћи пред избором између сарадње са Москвом или властима у Тбилисију. "Према нашем схватању, ово садашње руководство је посебан пројекат САД, али једног дана САД ће морати да направе избор између одбране свог престижа у вези са једним виртуелним пројектом и стварног партнерства, за које је потребна заједничка акција", рекао је Лавров.

Гејтс: Русија ће сносити последице  

Амерички министар одбране Роберт Гејтс задржао је прилично оштар тон према Русима, наглашавајући, међутим, да нема изгледа да се оружане снаге САД ангажују у Грузији. Гејтс је, међутим, рекао да ће руска офанзива у Грузији оставити озбиљне последице у будућим односима Вашингтоне и Москве. Први човек Пентагона је, такође, рекао да су САД у досадашњем току грузијске кризе биле "уздржане", наглашавајући да та држава "не жели нови Хладни рат". "Потребно је да Русија сноси неке последице због својих потеза", рекао је Гејтс.

Mедведев тражи хитан споразум 

За стабилност у региону сада нису најважније резолуције УН или декларације, већ споразум који ће на основу "шест принципа" потписати јужноосетијска и грузијска страна, изјавио руски председник Дмитриј Медведев у телефонском разговору са председником Француске Николом Саркозијем. 

Прес служба Кремља саопштила је да је Медведев изразио пуну приврженост Русије принципима које су јуче он и Саркози израдили у Москви и рекао да, као гаранти, споразум треба да потпишу Русија, Европска унија и ОЕБС.

Са принципима се сагласио протекле ноћи и грузијски председник Михаил Сакашвили, уз корекцију шестог принципа, као и председник непризнате Јужне Осетије Едуард Какојти.

Међу принципима који су усаглашени су одустајање од коришћења силе, прекид војних дејстава, слободан приступ хуманитарној помоћи, враћање грузијских формација у место сталног базирања и повлачење руских јединица на линију пре почетка борбених дејстава.

Шести принцип о "почетку међународног разматрања питања будућег статуса у Јужној Осетији и Абхазији и путева за осигурање њихове чврсте безбедности", претрпео је измену искључењем одредбе о статусу.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је, међутим, да је немогуће говорити о осигурању безбедности у тим непризнатим републикама а не дотаћи се њиховог политичког статуса, и додао да треба уважити "и објективно настале реалности и постојећи административни систем у Абхазији и Јужној Осетији".

ЕУ: Прво резолуција УН, па посматрачка мисија

Европска Унија спремна је да пошаље посматраче у Грузију, али то не може без нове резолуције Савета безбедности Уједињених нација, саопштено је у Бриселу, после успешне посредничке мисије Уније и договора Русије и Грузије о прекиду сукоба.

Високи представник Хавијер Солана задовољан је брзом реакцијом Брисела, а европски комесар Оли Рен казао је да је неопходно зауставити страдање цивила и да је издвојено милион евра за хуманитарну помоћ, а још 10 је спремно након упознавања ситуације на терену.

Генерални секретар светске организације Бан Ки Мун изјавио је да су Уједињене нације спремне да организују међународне преговоре и да пошаљу мировну мисију у Абхазију и Јужну Осетију.

Забринут због хуманитарне ситуације у кавкаском региону, Бан Ки Мун је затражио од Русије и Грузије да омогуће комплетан приступ хуманитарним организацијама у региону.

Повезане вести:

Русија и Грузија пристале на мировни план