Руски одговор на штит

Министарство одбране Русије саопштило је да је приступило реализацији војно-техничких мера како би парирало плановима противракетне одбране САД и НАТО-а, а руски председник Дмитриј Медведев најавио је да би Русија требало да буде спремна да одговори на амерички антиракетни штит у Европи до 2017-2018. године.

Пошто НАТО и Русија нису постигле споразум о сарадњи, Медведев је затражио гаранције од САД да његова земља неће бити на мети будућег штита.

Медведев је чак запретио да ће руски нуклеарни пројектили бити окренути ка штиту уколико споразум не буде постигнут.

"Русија до 2017-2018. треба да буде потпуно у могућности да одговори", рекао је Медведев, додајући да Москва не затвара врата комуникацији, али да јој је "нужна припрема за измењену ситуацију", пренео је Итар-Тас.

На проширеној седници Колегијума Министарства одбране, руски председник је рекао да се Русија неће олако сагласити са програмом као што је штит, "који ће за релативно кратак период – пет, шест, можда осам година, моћи да ослаби руски потенцијал одвраћања.

Медведев је саопштио да је Русија предузела више мера, а на део њих подсетио Итар-Тас у извештају са Колегијума: радарска станица у Калињинграду је стављена у борбену приправност, појачана је заштита објеката стратешких нуклеарних снага, припремају се мера за уништавање система противракетне одбране.

Осавремењавају се стратешке балистичке ракете новим системима неутралисања противракетне одбране и ефикасним пуњењем, а ако то буде недовољно, Русија ће разместити на западу и југу земље модерне ударне системе наоружања, додала је агенција.

Један од таквих потеза треба да буде и инсталирање ракетног система "Искандер" у Калињинградској области.

Медведев је, такође, задржао право да Русија одустане од даљих корака у области разоружања и, у складу с тим, контроле над оружјем, као и да иступи из руско-америчког Споразума о ограничењу стратешког офанзивног наоружања.

Министар Анатолиј Сердјуков рекао је да се компликује ситуација која се ствара око противракетних планова САД и НАТО-а, додајући да је "Министарство одбране приступило реализацији војно-техничких мера које је одобрио председник Русије".

Сердјуков је, при том, најавио одржавање међународне конференције о противракетној одбрани у Москви 3. и 4. маја, на којој ће бити додатно разјашњена руска позиција.

Русија тражи од САД правне гаранције да систем противракетне одбране који се формира неће бити усмерен против Москве, што Вашингтон одбија, пружајући усмена уверавања.

Министар одбране је на седници саопштио и да су у Ратном ваздухопловству данас на борбено дежурство распоређена три пука противавионских ракетних система "С-400", као и да је почело тестирање новог радарског система за упозоравање на ракетни напад у Иркутску.

Према речима Сердјукова, последњих деценија проширио се спектар претњи по војну безбедност Русије, "појавили су се нови центри моћи, који претендују на регионално лидерство, као и извори војно-политичке напетости за Русију".

"У тим условима, оружане снаге треба да буду спремне да осигурају војну безбедност за Русију при најнеповољнијем развоју стања за нашу земљу", додао је руски министар одбране.

Истичући да је један од важних аспеката активности Министарства одбране међународна војна сарадња, Сердјуков је рекао да је "повећан интензитет контаката Русије и НАТО-а" и најавио да ће ове године Русија и НАТО одржати више од 100 заједничких манифестација на различитом нивоу.