Русија бира председника

18.02 - Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији, освојивши према прелиминарним резултатима 61,8 одсто гласова, јавила је руска телевизија Раша тудеј.

У Русији се одржавају председнички избори, на којима се пет кандидата такмичи за наклоност бирача која ће им омогућити шестогодишњи мандат. Главни фаворит је премијер Владимир Путин који има подршку више од 50 одсто бирача, показују истраживања јавног мњења.

Отворено је више од 95 хиљада бирачких места, а одзив до 18 часова по московском времену је 58,3 одсто, од укупно 108 милиона грађана са правом гласа, саопштила је Централна изборна комисија.

Прва бирачка места отворена су на Камчатки, а последња ће бити затворена у западној руској енклави Калињинградској области.

Будући да су и опозиција и страни посматрачи после недавних парламентарних избора имали примебде на изборне процедуре и бројање гласова, што је довело до демонстрација, држава сада, по Путиновом наређењу, предузима посебне мере да организује најтранспарентије изборе на свету.

И без пројекта максималне транспарентности, избори у најпространијој земљи света су логистичка ноћна мора.

Данима пре избора у пратњи полиције сакупљају се гласови најудаљенијих бирача. Више од пола милиона чланова комисија опслужује 92.000 бирачких места, а обезбеђује 470.000 полицајаца и радника обезбеђења.

Бирачка места обилази неколико хиљада посматрача, од чега 700 страних. Председник централне изборне комисије упозорио је да ништа не сме бити препуштено случају.

Први пут камере ће уживо на интернету преносити гласање са свих бирачких места.

Сви остали кандидати су дубоко у сенци Путина, а руски аналитичари и агенције за истраживање јавног мнења већ недељама прогнозирају само један изборни круг, упркос напорима ванпарламентарне опозиције да мобилише све потенцијалне бираче да дају глас било ком другом, осим Путину.

Други по предизборном рејтингу је лидер Комунистичке партије Генадиј Зјуганов са око 15 одсто подршке међу гласачима.

Путин је оптуживао ванпарламентарни део опозиције да су спремни да изборе прогласе нерегуларним и да ће покушати да дестабилизују земљу, а лидери опозиције имали су прилику пре неколико дана да се сусретну са актуелним председником Дмитријем Медведевом и разговарају о реформама политичког система.

Зјуганов, кога називају "вечитим другим" је током минуле предизборне кампање био у неформалном савезу са лидером и кандидатом Либерално-демократске партије Владимиром Жириновским, којег подржава мање од 10 одсто бирача. У више телевизијских дуела и дебата они су давали подршку један другом и допуњавали се у критикама власти.

Међутим, обојица су у данима када су митинге организовали ванпарламентарни опозиционари или присталице Путина истовремено одржавали своје митинге који су пролазили у потпуној сенци великих догађаја и на њима окупљали неупоредиво мање људи.

За разлику од њих, самостални кандидат Михаил Прохоров појављивао се на Тргу Балотнаја и Проспекту Сахарова у Москви, кључним местима отпора Путиновој власти, али ипак није успео да се ослободи епитета "путинског" кандидата.

Жириновски га је уз то назвао неподобним за председника јер није ожењен, а има 47 година.

Упркос политичком неискуству и контроверзама које се везују за његову стварну улогу на изборима, Прохоров може да рачуна на изненађујуће велику подршку у највећим градовима, Москви и Санкт Петербургу, од око 17 одсто, али просек подршке коју му пружају бирачи широм земље не прелази седам одсто.

Лидер Праведне Русије Сергеј Миронов има подршку од три до пет одсто бирача.

Иако се нашао на удару Жириновског када се крајем јануара сазнало да је био на "тајном" састанку с америчким амбасадором у Москви Мајклом Макфолом, Миронов је, такође, подржао Зјуганова током протекле кампање и најавио да ће му пружити подршку у евентуалном другом кругу.