недеља, 05. сеп 2010, 00:23 -> 10:06
Обезбеђена бушотина у Мексичком заливу
Извор нафте на дну Мексичког залива, из кога је кренула највећа еколошка катастрофа у историји САД, више не представља било какву претњу, изјавио адмирал Обалске страже Тед Алан.
Коначно је обезбеђен извор нафте на дну Мексичког залива, из кога је кренула највећа еколошка катастрофа у историји САД и више не представља било какву претњу, изјавио је адмирал Обалске страже Тед Алан, кога је америчка влада задужила за ту кризу.

Из налазишта Макондо је у море истекло око 200 милиона галона нафте.
"Драго ми је што могу да објавим да, са новим уређајем за спречавање експлозија постављеним преко тог извора и цементом који је претходно стављен унутра, тај извор у овом тренутку не представља претњу за Мексички залив", рекао је Ален.
Стручњаци компаније "Бритиш петролеум" поставили су у петак преко извора нови уређај за спречавање експлозија, пошто су претходно уклоњили стари, који је у ствари 300 тона тежак вентил.
"Драго ми је што могу да објавим да, са новим уређејам за спречавање експлозија постављеним преко тог извора и цементом који је претходно стављен унутра, тај извор у овом тренутку не представља претњу за Мексички залив", казао је Ален.
Ален је додао да ће се идуће недеље наставити радови да би се пробушио други отвор, што ће омогућити да се извор запуши и са доње стране.
Пет месеци страховања
Катастрофа у Мексичком заливу започела је експлозијом 20. априла на нафтној платформи Дипвотер хорајзон "Бритиш Петролеума", 80 км испред обала Луизијане, у којој је погинуло 11 радника.
Из извора Макондо на дубини од 1,5 километара тада је почело неконтролисано истицање нафте које је, после неколико безуспешних покушаја, делимично стављено под контролу тек 4. јуна.
"Бритиш Петролеум" је 15. јула успео да на отвор постави ефикасан поклопац који је успео да у потпуности заустави истицање нафте.
Владине најгрубље процене су да је из Маконда од априла до 15. јула истекло више од 200 милиона галона нафте.
"Бритиш Петролеум" је 4. августа извео маневар под називом "статик кил", током кога су у отвор убризгани цемент и такозвано тешко блато, састављено од смесе воде, минерала барита и полимера.
Пошто се доврши бушење другог отвора, и у њега ће се убризгати та смеша цемента и тешког блата. Та процедура убризгавања одоздо зове се "ботом кил".
Влада сматра да је "ботом кил" неопходан да би се прогласило да је бушотина заувек запушена.
