Хорст Келер поново председник

Савезна Скупштина Немачке поново изабрала Хорста Келера за председника државе. Модерна Немачка обележава данас и шест деценија постојања од потписивања Устава државе, у Бону 23. маја 1949. године.

У Берлину на седници Савезне скупштине, уставног органа државе састављеног од посланика Бундестага, Доњег дома парламента и представника Покрајина, која је данас заседала по 13. пут, изабран је Хорст Келер за председника Немачке.

Хорст Келер се као девети председник Савезне Републике Немачке већ од 2004. налазио на тој функцији.

У данашњем гласању Келер је, као и пре пет година, наступио као кандидат конзервативних странака Хришћанско-демократске уније и баварске Хришћанско-социјалне уније.

Келер је добио 613 гласова, што је минимум који је био потребан за избор.

Новоизабрани немачки председник обећао је данас пред посланицима Савезне скупштине да ће и даље чинити све што је најбоље и указао да ће тежиште у његовом новом мандату бити на раду, образовању и интеграцији.

Келер је позвао и на креативност и заједништво старих и младих и рекао да жели да се заузме за ''људску глобализацију, са правилима на која се може ослонити'' и за привреду, која одговара човековој оклини.

Кандидаткиња Социјалдемократске партије Немачке (СПД), професорка политичких наука Гезине Шван освојила је 503 гласа. 

У трци за место шефа немачке државе, поред Келера и Шванове, учествовао је и глумац Петер Зодан, представник ''Левице'', странке настале од бивше источнонемачке комунистичке партије, који је освојио 91 глас.

Уздржаних и неважећих гласова било је 12.

Хорст Келер је први председник Немачке који претходно није имао никакве политичке функције у земљи. Од 2000. до 2004. године био је директор Међународног монетарног фонда. Пре тога био је директор Европске банке за обнову и развој и председник Удружења немачких штедионица.

Ограничена моћ председника 

Моћ председника је у политичком систему Немачке изразито ограничена, углавном на репрезентативне функције.

Функција председника значајна је једино у ситуацијама као што су распуштање Бундестага у случају када савезни канцелар изгуби гласање о поверењу у парламенту или избор мањинске владе.

Савезну скупштину, која се састаје сваких пет година само за избор председника, чине сви посланици Бундестага, којих има 612, и исто толики број чланова које из редова припадника политичких организација и удружења, уметника, спортиста, других јавних личности и грађана бирају парламенти немачких федералних јединица.

Коалициону владу у Берлину чине конзервативци и социјалдемократе, али међу тим странкама није било сагласности и о заједничком кандидату за председника земље.

Потписивање Устава државе

Немачки Устав омогућава да се председник може бирати из три покушаја у првом и другом кругу је за избор потребна апсолутна, а у трећем релативна већина.

Савезни председник, по Уставу, мора бити Немац са правом гласа и старији од 40 година.

Има право на највише два мандата по пет година, нема врховну команду над оружаним снагама и протоколарно стоји на челу земље, као уставни орган који представља државу ''код куће'' и у иностранству.

Политичке странке изборе, иако је реч о председнику земље, који више има протоколарну, него формалну функцију, сматрају и ''индикатором'' будуће поделе власти у Берлину, односно, најавом могућих победа на савезним парламентарним изборима, заказаним за крај септембра, на којима ће се, заправо, одлучивати ко ће владати Немачком у наредне четири године.

Упознавање немачке историје

У част 60. рођендана Немачке данас је, испред Бранденбуршке капије у Берлину, почео велики народни скуп, на коме се очекује преко 250.000 посетилаца.

Немачка слави округли рођендан, односно 60 година од потписивања Устава државе, у Бону 23. маја 1949. године, скројеног под будним оком сила победница у Другом светском рату, којим је означен почетак нове државе.

Поводом рођендана, влада Ангеле Меркел је позвала грађане на данашњи скуп, где ће до 22 сата вечерас бити свега - од свеобухватних информација, разговора, представљања, сећања, преко спортиста, музичара, политичара - актуелних и оних који то више нису, до великог музичког спектакла.

Испред Бранденбуршке капије, симбола мира, изграђене по узору на грчки Акропољ и смештене у самом центру Берлина, посетиоци могу сазнати која су овлашћења савезног председника, шта је Бундестаг, а шта Бундесрат, какав је немачки политички систем, како се живело у подељеној Немачкој, шта је била ДДР, који су их спортисти обрадовали златном медаљом.

А ту, на око километар дугом изложбеном простору смењује се историја од слома фашизма-привредно чудо, хладни рат, немирне шездесете, благостање, сузе радоснице због победа у фудбалу, због пада Берлинског зида пре 20 година, због поновног уједињења.

Прослава пред савезне изборе

На бини ће се током дана појавити стари политичари, који су стварали и креирали државну политику у последњих шест деценија. Међу њима је и бивши, дугогодишњи министар иностраних послова либерал Ханс-Дитрих Геншер, рођен 1927. године, који је био на челу  дипломатије у време распада бивше Југославије, затим социјалдемократа Егон Бар, рођен 1922. године, познат по мудрости у кризним временима и други.

Најпознатији немачки новинари ће бити водитељи спектакла, на коме ће, као гости, бити и актуелни француски, руски, амерички и други амбасадори у Берлину.

Немцима, укупно гледано, никада није тако добро ишло као у последњих 60 година - слобода, демократија, право, сигурност и привредни успех, тврде аналитичари, указујући да су три од четири Немца поносни на Устав земље.

Немачка слави свој рођендан неколико месеци пред савезне изборе.

Избори су заказани за крај септембра, и на њима  ће се одлучивати о томе ко ће заправо владати овом нацијом у наредне четири године.

Позорница испред Бранденбуршке капије данас неће бити у служби предизобрнии кампања, џентлменски су договорили немачки политичари.

Према подацима из владе, данашњи рођендан кошта ову 83-милионску нацију око три милиона евра.

број коментара 0 Пошаљи коментар