уторак, 16. мар 2010, 09:04 -> 11:08
Сваких 15 дана изумре један језик
Под притиском преовлађујућих "супер језика", као што су енглески, шпански, арапски, хинду и мандарински сваке друге седмице у свету изумре по један језик. Највише језика изумире у Кини, али у опасности и ирски, који говори само 70.000 људи.
У свету просечно на сваке две недеље престане да постоји један језик, а верује се да на планети Земљи "живи" најмање 6.900 језика, од којих већини прети изумирање, што је проблем с којим се суочавају многе земље, поготово многољудна Кина.
У Кини живи званично признатих 56 етничких група, а верује се да има на стотине разних етничких подгрупа, чији припадници говоре различите језичке варијанте. Највећа етничка група је Хан и у њу су се утопиле многе друге, кроз више од три миленијума дугу историју кинеске цивилизације.
Већина етничких језика у Кини припада сино-тибетанској језичкој фамилији, а тим језицима говоре припадници 29 мањина. Ту су језици: мин донг, џињу, мандарински, пу-ксиан, хуизоу, мин зонг, дунган, ган, хакка, ксианг, мин беи, мин нан, ву, јуе.
Постоје разни варијетети самог кинеског језика: 70 одсто становника говори мандарински, а међу етничким групама највише су заступљени зуанг (таи), монголски, тибетански, ујгуршки (турски), хмонг и корејски.
Неки од ових језика су већ угрожени. На пример, језиком манћу, који постоји у кинеској североисточној провинцији Лиаопинг, говори једва неколицина људи, од око 10 милиона.
"Разумем јако мало и свакодневно кажем једва неколико речи. Моја деца не знају ни толико, уче само кинески", каже Ду Меи, из етничке групе евеки, која живи дубоко у унутрашњости Монголије. Евеки има једва 30.000 душа, навела је агенција Ројтерс.
У јужној кинеској провинцији Фуџијан, наочиглед свих, изумире језик ше, којим говори свега око 1.000 људи, од близу 800.000 припадника мањине.
"Наш језик има само говорну форму, нема знакова за писање, тако да је тешко да се очува", каже Леи Џинм, сећајући се неколико речи научених од предака, док својој деци све објашњава само на кинеском.
Млади у Кини, такође, све више говоре "светске језике", али охрабрује то што познају глобалну интернет-мрежу на којој је заступљено и кинеско писмо, што ће омогућити да језичка наречја и етнички дијалекти остану записани.
Интернет чува мањинске кинеске језике
Све више мањинских језика у Кини се појављује на Интернету. Томе су се обрадовали лингвисти. Ових дана је у Кини покренут нови пројекат да се употпуни вокална база података свих кинеских језика и дијалеката.
Мањински етнички језици у Кини, па и широм света, угрожени су и под притиском преовлађујућих "супер језика", као што су енглески, шпански, арапски, хинду и мандарински, навео је Ројтерс.
Према подацима Уједињених нација, од око 6.900 језика колико се тренутно говори у свету, чак две трећине њих је начин споразумевања заједница у просеку око 10.000 људи. Биолошким изумирањем тих заједница, нестају и језици. Данас је тај процес још бржи, у последње три генерације је изумрло више од 200 језика.
Подаци УН сведоче да чак 96 одсто укупног броја језика у свету говори свега три одсто становништва планете. Атлас угрожених језика Организације УН за културу и науку (Унеско) показује да је 229 језика тренутно пред изумирањем.
Највећи број етничких језичких варијитета има Папуа Нова Гвинеја (850), следе Индонезија (670), Нигерија (410), Индија (380), док по око 200 мањинских језика имају Камерун, Мексико, Конго, Аустралија, Бразил...
У свету само по један човек зна, на пример, етнички абориџински куку тајпан (Аустралија), уру (Боливија), леа (Папуа Нова Гвинеја), док троје људи у Боливији могу да разговарају на језику цанићана.
Аину, језик староседелаца Јапана, данас говори само стотинак особа. Порекло народа Аину није до данас разјашњено. Били су космати, високи, бледолики, па се сматра да потичу са Кавказа.
Угрожени и европски језици
Највећи број језика нестаје у домородачким племенима, ни развијени свет није поштеђен.
Глобализација и масовна култура доприносе да се, на пример, на "старом континенту", Европи, гасе наречја и језици многих етничких група.
На листи угрожених су бретонски у Француској, ливонски и караимски у Литванији, севернофризијски и доњошлески у Немачкој, ромско-грчки, моличкохрватски и јудеоиталијански у Италији, кашупски и виламовски у Пољској, леонски и арагонски у Шпанији, валонски у Белгији, као и франкопровансалски, шелтски, водски, неколико лапонских говора.
Међу европским језицима којима прети изумирање је и ирски, иначе један од званичних језика Европске уније, којим говори свега 70.000 Ираца, иако се учи у школама.
