субота, 19. дец 2009, 08:48 -> 19:40
Споразум постигнут, договора нема
Резултат Самита о климатским променама у Копенхагену необавезујући споразум који предвиђа да државе саме одреде своје националне циљеве у вези са смањењем емисије штетних гасова, и да се за шест месеци одржи нови састанак о клими, чији би домаћин била Немачка.
Самит о климатским променама у Копенхагену завршен је необавезујућим споразумом. Документ предвиђа да државе саме одреде своје националне циљеве у вези са смањењем емисије штетних гасова, и да се за шест месеци одржи нови састанак о клими, чији би домаћин била Немачка.
Генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун каже да исход није онакав какав су људи очекивали, али да представља суштински почетак.
Завршни документ јуче је тешком муком усагласило 26 земаља, међу којима су Америка, Кина, Индија, Бразил, Јужноафричка Република и водеће земље Европске Уније.
И таман када је изгледало да је договор на видику, све је кренуло наопако. Касно ноћас, када је већина од 120 светских лидера напустила Копенхаген, представници мање развијених земаља, рекли су да су против.
"Архитекте овог споразума мисле само на себе. Нисмо без разлога сумњичави", каже Лумумба Диапинг, лидер групе 77.
Направљена је пауза, па је Бела центар био полупразан. И они најупорнији су посустали. Документ је после много перипетија и обрта, усвојен.
Споразум, који треба да одобре све земље чланице, предвиђа да се емисија штетних гасова одржи на нивоу који ће зауставити раст температуре на планети до два степена.
Споразум није испунио очекивања свих
За борбу против климатских промена, група најмање развијених земаља требало би да, током наредне деценије, годишње добија сто милијарди долара, али под условом да направе планове за модернизацију индустрије.
"Овај споразум свакако да није испунио очекивања свих, али је суштински почетак. Задовољан сам што смо добили обећања кључних светских лидера", рекао је Бан Ки Мун,
Америка, која је са Кином највећи светски загађивач, свесна је да је потребно још много напора да богате и сиромашне земље постигну обавезујући дугорочни споразум.
"Први пут у историји све водеће економије договориле су се да прузму одговорност у борби против климатских промена", рекао је амерички председник Барак Обама.
Европска Унија је пристала на споразум али нерадо, па већина лидера из водећих земаља тражи додатне акције.
"То јесте корак напред, али о;екивали смо више. Боље ишта него ништа. Предложила сам да се састанемо поново у јуну у Бону", рекла је немачка канцеларка Ангела Меркел.
Дакле, за конкретније договоре предстоје нови сасатанци у току идуће године. Резултати су катастрофа, кажу еколошки активисти, верни пратиоци конференције у Копенхагену. За њих је договор без садржаја, нема везе са науком и нико га неће контролисати.
Земље трећег света незадовољне
У документу, названом "Споразум из Копенхагена" пише да би до 2050-те богате државе требало да смање емисију гасова који изазивају ефекат стаклене баште за најмање 80 одсто, у односу на ниво из 1990-те, док би за земаље у развоју то требало да буде између 15 и 30 одсто.
Утврђено је да се емисија штетних гасова одржи на нивоу који ће зауставити раст температуре на планети до два степена. Ипак, рок за усвајање законски обавезујућег споразума, у најновијем нацрту, поново се одгађа до даљег.
Истовремено, многе земље Трећег света поручују да ће одбити климатски договор америчког председника и четири водеће економије у развоју.
Рано јутрос у данској престоници поново су се окупили еколошки активисти, незадовољни резултатима самита.
Паскал Хастинг, директор ГРИНПИС-а у Француској каже: "Ово је катастрофа. То је неколико корака уназад у поређењу са споразумом из Кјота. Ово је договор без икаквог садржаја. Не постоји обавеза да се ова политичка нота преведе у правно обавезујући споразум, нема дугорочне визије, нити везе са науком. Ово је само низ прогласа националних мера, на добровољној бази, чије извршавање нико неће контролисати".
