четвртак, 11. дец 2008, 13:24 -> 14:57
Терористи из Мумбаија и на Косову
Савет безбедности Уједињених нација, због напада у Мумбаију, уврстио организацију радикалних исламиста Лашкар ал-Таиба и Ал Рашид фондацију на списак терористичких организација. Подружнице Ал Рашид фондације у Чеченији и на Косову.

"Успостављање још једне муслиманске државе у срцу Европе је знак величине у супериорности ислама. Косовски муслимани поднели су безбројне жртве за независност и декларација о независности је њихово неотуђиво право. Србија и Русија ово оправо не могу одузети силом", наводи се у поруци коју је портпарол организације Џамат уд Дава, Абдулах Мунтазир средином фебруара упутио косовским властима.
"САД и Европа сарађивали су са косовским муслиманима и признали њихов захтев за независношћу. Уколико САД и Европа на сличан начин признају и настојања муслимана на осталим местима да буду независни, онда се конфронтација између ислама и запада може прерасти у сарадњу", наводи се у поруци објављеној на Интернет страни те организације.
Најмоћније тело светске организације уврстило је, након терористичког напада у Мумбаију, некадашњем Бомбају, неколико група и исламских "хуманитарних" организација на "црну листу" терористичких организација повезаних са талибанима и Ал каидом.
"Главни штаб ове организације налази се у Пакистану. Операције се воде у Авганистану, односно Џалалабаду, Кабулу, Кандахару. Операције, такође, на Косову и у Чеченији", наводи се у новом, проширеном тексту резолуције 1267 Савета безбедности, која се односи на особе и организације повезане са Ал каидом и талибанима.
Како се наводи у документу Савета безбедности, пакистанска Џамат уд Дава уврштена је на листу терористичких организација као један од псеудонима за организацију Лашкар ал Таиба, коју америчке и индијске власти сматрају одговорном за тродневну опсаду Мумбаија и убиство око 170 особа.
На црној листи УН налазе се и лидер Хафиз Сајед, главни организатор Махмуд Мухамед Ахмед Бехазик, као и низ високорангираних припадника те организације.
На "црној листи" УН, САД и ЕУ
Ал Рашид фондација, како се наводи у документима УН, Европске уније и Сједињених Америчких Држава, које су још раније увеле санкције тој организацији, активна је у Чеченији и на Косову, где је 2001. године финансирала неколико никада до краја расветљених пројеката, за које је потрошено око 2 милиона долара.
Ал Рашид фондација, како наводе стручњаци за радикални ислам, само је део комплекснијег система финансирања под називом Друштво за обнову исламског наслеђа, РИХС.
"У неким, државама посебно Албанији и на Косову лидери РИХС-а променили су имена локалних подружница, а затим наставили да пружају финансијску подршку тим новим организацијама", наводи се у саопштењу америчког министарства финансија, које је и одговорно за спровођење санкција против појединаца и организација које се доводе у везу са радикалним исламистима.
У објашњењу разлога због којих су те фондације уврштене на "црне листе" САД, ЕУ и УН наводи се да су те организације "пропагирале идеологију исламског верског рата, џихада и оружаног отпора наводном угрожавању муслимана".
Како се наводи у извештајима Стејт департмента о тероризму, исламске фондације су активне на Косову, где су у протеклих девет година "са ограниченим успехом успели да регрутују присталице за своје циљеве". Ограничен успех тих операција објашњен је "проамеричким расположењем велике већине косовских Албанаца".
Македонска веза
Због веза са том организацијом, пре шест месеци је у Македонији ухапше Бећир Хаљими, кога су власти у Скопљу ухапсиле пошто је у неколико наврата, са рачуна у Немачкој и Кувајту, примао новац са рачуна РИХС-а.
Прошлог новембра, македонска полиција недалеко од села Бродец, на западу државе, разбила је групу од двадесетак албанских одметника повезаних са радикалним исламистима.
У акцији је убијено шест, а рањено десетак припадника добро наоружане групе коју су чинили некадашњи припадници Албанске националне армије, која се накнадно, оградили од одметника.
Истовремено, на Косово је забележен и "растући број" присталица радикалнијег тумачења ислама, салафиста, који до почетка сукоба између српских снага безбедности и албанских побуњеника 1998. године, на том простору, практично нису ни постојали.
