Иницијатива за независност Трста

Након референдума у Шкотској, покрети за независност широм Европе траже своју медијску пажњу, а у Италији, држави која се ујединила 1861, тих покрета је највише, од којих је најновији у Трсту.

Покрет за независност Венеције, предвођен бизнисменом Ђанлуком Бусатом, недавно се нашао на насловним страницама због необавезујућег онлајн референдума, по коме је, како тврди Бусато, 87 одсто учесника гласало за независност, преноси Би-Би-Си.

Два сата источно од Венеције, близу словеначке границе, још један град, Трст, истиче своје право за независност.

Трст је вековима имао културно шаролику историју, био је део Аустроугарске империје, а непосредно после Другог светског рата, тада на граници са Југославијом, признат је као слободна држава по међународним законима, иако је остао под војном окупацијом до 1954, када је враћен Италији.

За чланове Покрета за слободу Трста, који на својим скуповима последњих месеци окупља између 2.000 и 8.000 људи, овај град није слободан.

"Боримо се за права људи са слободне територије Трста. Боримо се против италијанске владе. Ми смо мултикултурални народ", рекао је представник тог Покрета Вито Потенца.

Чланови Покрета позивају на Повељу Савета безбедности Уједињених нација из 1947, којом су Трст и његова околина - укључујући делове који су сада у саставу Словеније и Хрватске - слободна држава, са италијанским и словеначким као званичним језицима.

Та "слободна територија", међутим, никада није постојала у пракси, а током седам година независности Трста градом су управљале Велика Британија, САД и Југославија, до Меморандума у Лондону, када је већина територије враћена Италији, наводи британски радио.

број коментара 12 пошаљи коментар
(недеља, 02. нов 2014, 04:09)
anonymous [нерегистровани]

Istra referendumo

Oce referendumo u Istra. Viva Italija.

(недеља, 02. нов 2014, 00:24)
anonymous [нерегистровани]

Trst

Srbi sta ce vama Trst pustite to Hrvatima i Slovencima.

(субота, 01. нов 2014, 23:16)
Jadranko [нерегистровани]

Trst

Trst je bio do 1952 samostalna država. STO samostalno trščansko ozemlje. Saveznici su odlučili, da se pripaja Italiji. A ljudi se nisu pitali, dali hoče, da se priključe Italiji. Nisu napravili referedndum. Kao nije bilo referenduma na Kosovu . A na Krimu je bio referendum. U Trstu sada živi 10.000 pravoslavaca. I ljudi sad odlučuju na referendumu u kojoj zemlji bi hteli da žive. Tako su išli i u Beč, da traže priključenje Austriji.

(субота, 01. нов 2014, 22:13)
anonymous [нерегистровани]

Istra

Pola Hrvatske je Italijansko.

(субота, 01. нов 2014, 21:09)
anonymous [нерегистровани]

nego čije?

"Ostrva I cela Dalmatinska ostrva treba da se vrate Italiji. To nikad nije bilo onih koji to danas koriste."
To je Italija za Musolinija samo na par godina okupirala a prije to nikada nije bilo u sastavu Italije koja do 19. veka kao država nije čak ni postojala. A preci oni koji to danas "koriste" tamo su za sobom ostavili spomenike još od pre 1.300 godina.

(субота, 01. нов 2014, 20:18)
anonymous [нерегистровани]

Zasto Samo Trst

Ostrva I cela Dalmatinska ostrva treba da se vrate Italiji. To nikad nije bilo onih koji to danas koriste.

(субота, 01. нов 2014, 20:10)
milan [нерегистровани]

Trst

Komplimenti za ovo objasnjenje, svidja mi se.

(субота, 01. нов 2014, 20:02)
Dr.Top [нерегистровани]

Zona A, zona B

Negdje oko 1975/76. kad sam bio prvi razred gimnazije, skupili su sve djake i u velikom holu odrzali protestni miting, jer je neko od italijanskih zvanicnika opet izrazio pretenzije prema "nasoj" zemlji. Direktor, nastavnici, predsjednik SSOJ drzali su govore uzvikujuci parole na koje smo mi gromoglasno odgovarali. "Trst je nas", "Zona A, Zona B, bice nase obadve", "Zivot damo, Trst ne damo"....

(субота, 01. нов 2014, 16:56)
anonymous [нерегистровани]

Eh...

Posle rata se uzvkivalo: Zivot damo -Trst ne damo!

(субота, 01. нов 2014, 16:38)
Milovan [нерегистровани]

Zone A i B

Nekadašnje teritorije koje je držala Italija do 1941. podeljene su 1945. na dve zone: A - koja je obuhvatala područje Trsta i Gorice, i B - Istra, Rijeka i Primorska Slovenija. Slobodna teritorija Trsta nije obuhvatala obe zone već samo Zonu A koja je predata Italiji, dok je Zona B bila inkorporirana u SFRJ. Ovakvo stanje nisu priznavale neke italijanske vlade, povremeno je, tokom narednih gotovo 20 godina dolazilo do trzavica u međusobnim odnosima Italije i Jugoslavije, sve do potpisivanja Osimskih sporazuma kojim je utvrđeno postojeće stanje.

Gorica je ostala podeljen grad, uz Berlin tada jedini podeljen grad u Evropi, danas jedini. Doduše i ta podela grada je više bila zvanična nego faktička jer je Italiji pripao grad Gorica (Gorizia) a Jugoslaviji - Sloveniji železnička stanica, pa je sa istočne strane granice podignut novi grad: Nova Gorica.