четвртак, 09. феб 2012, 07:30 -> 11:34
Јапан, земља седокосих
Популација Јапана, која сада износи 128 милиона, смањиће се на само 86 милиона људи до 2060. године. Тада ће више од 40 одсто становништва бити старије од 65 година, предвиђају јапански демографи.
Јапанска популација, која сада броји 128 милиона, смањиће се на 86,7 милиона у 2060. години, предвиђају јапански демографи са Националног института за проучавање популације и система друштвене заштите.
Сређивање и сравњивање резултата пописа спроведеног у 2010. години омогућило је јапанским научницима да на почетку ове године изврше симулације и прорачуне будућег демографског стања у земљи и дођу до закључка да ће се јапанска популација у наредних пет деценија, по умереној прогнози, смањити чак 32 одсто, односно, за више од 40 милиона људи.
У Јапану би 2060. године више од 40 одсто тако смањене популације требало да буде старије од 65 година.
Узроци забрињавајућег пројектованог пада и брзог старења популације Јапана су мала стопа наталитета, који тренутно износи 1,39 деце по жени и одбијање да се земља отвори за осетнији уплив страних имиграната, али и пад морталитета и продужење животног века, који сада у Јапану просечно износи 86 година за жене и 79 година за мушкарце.
И Јапанке и Јапанци су по просечној дужини живота већ годинама међу прве три нације на свету, а најновије пројекције предвиђају да ће просечни животни век у Јапану 2060. године износити 84 године за мушкарце и 91 годину за жене.
У целини, популација Јапана је тренутно најстарија на свету, са 24 одсто особа старијих од 65 година. Ово представља велики изазов и за јапанску економију у смислу обезбеђивања свеже радне снаге, одрживости пензионог осигурања и финансирања растућих медицинских трошкова.
Каријера важнија од деце
У Јапану су већ започела затварања и спајања универзитета који због мале студенатске популације не могу да упишу довољан број студената да би могли да нормално економски функционишу, а бележи се и осетан пад у квалитету терцијарног образовања, јер више школе и универзитети константно снижавају критеријуме за упис да би опстали.
Највећи узроци ниског наталитета у Јапану, где број деце до 15 година старости опада већ 30 година заредом су, тврде стручњаци, све дужи број година које жене проводе у терцијарном образовању, велики трошкови одгајања деце, али и промене у друштвеним вредностима и стилу живота због којих се бракови све више одлажу и све мање склапају, а идеали проналазе у каријери и забави уместо у имању деце.
Прорачуни показују да одгојити једно дете до завршетка студија у Јапану сада кошта између 286.000 и 631.000 долара, у зависности од тога да ли дете похађа јавне или приватне школе, иде на друштвени или природни факултет, од којих је најскупљи медицински.
Тако је 2005. године у Јапану за одгој просечног детета до завршетка студија било потребно 14,3 године рада запосленог са просечним примањима.
Упркос овој црној демографској слици, у Јапану се последњих година бележи благи опоравак стопе наталитета, јер је она у 2005. години била још мања и износила свега 1,26.
Таква стопа рађања, најнижа у историји Јапана, није, међутим, најлошији резултат у источној Азији. Тајван је у 2010. години забележио изузетно низак наталитет од свега 0,89 деце по жени, а Јужна Кореја 1,22. Град-држава Сингапур, као и административно полусамостални кинески урбани центри Хонгконг и Макао, такође имају наталитет мањи од 1,3.
И Народна Република Кина, у целини, од прве половине деведесетих година на овамо бележи стопу рађања испод 2,1 детета по жени, колико је просечно потребно да би се популација одржала на истом нивоу као у претходној генерацији, углавном због државне политике усмерене на обуздавање популационог раста по којој је у највећем делу земље дозвољено само једно дете по брачном пару.
Кршење тог правила у прошлости је подразумевало новчане пенале, отежано напредовање на послу када је реч о државним службеницима, па и меру стерилизације.
Услед свега тога, регион источне Азије се, уместо опасности од популационе експлозије која је била актуелна у другој половини 20. века, сада суочава са проблемом драстичног, и могуће незаустављивог, смањења и старења популације.
