Ухапшен Горан Хаџић

14.32 - Хаџић се крио седам година. Како и где - то је на надлежним органима да утврде, али је добрим делом био ван земље, рекао Тома Фила.

14.15 - Суд: Испуњене претпоставке за изручење Хаџића, одбрана се неће жалити, рекао његов адвокат Тома Фила. Са изручењем се мора сачекати до истека жалбеног рока од три дана, изјавио Бруно Векарић. Хаџић примио оптужницу, али се о њој није изјаснио.

13.15 - У току саслушање Горана Хаџића у Специјалном суду у Београду. Хаџића саслушава истражни судија Милан Дилпарић, у присуству Хаџићевог адвоката Томе Филе.

12.45 - Горан Хаџић је ухапшен приликом сусрета са једним од помагача који је требало да му да новац неопходан за скривање, изјавио тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

11.05 - Председник Борис Тадић изјавио да је хапшењем Хаџића Србија испунила законске обавезе, али и моралне дужности и похвалио рад Савета за националну безбедност и Безбедносно-информативну агенцију.

Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић ухапшен је у рејону Фрушке горе  јутрос у 8.24. Хаџић је ухапшен у селу Крушедолу, имао је лажни идентитет, а приликом хапшења био је наоружан, али није пружао отпор.

"Србија је завршила најтеже поглавље у сарадњи са Хашким трибуналом и наставиће да испуњава своје међународне обавезе. Завршена је туробна страница наше историје", рекао је председник Србије Борис Тадић на конференцији за новинаре.  

Председник Тадић демантовао је информације које су објавили неки медији да је Хаџић ухапшен између манастира Крушедола и војне касарне.

Поводом захтева за откривање помагача хашким оптуженицима, Тадић је рекао да ће у јавности бити објављено ко је коме помогао у скривању после свеобухватне истраге.

"Не очекујем никакве реакције из ЕУ поводом хапшења Хаџића, јер је то била обавеза Србије", рекао је Тадић.

Тадић је поновио да никакви притисци у вези са хапшењем Младића и Хаџића нису били ефективни, јер су Србију изнад свега водили морални разлози, законске обавезе и свест да је то услов за помирење у региону.

Хаџић остао без новца за скривање

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је у Специјалном суду да је приликом хапшења Хаџића ухапшен и помагач, али није желео да открије његов идентитет.

Напредак у потрази за Хаџићем дошао је у тренутку када је Акциони тим открио да Хаџић жели да прода слику чувеног италијанског уметника Амадеа Модиљанија, пошто је остао без новца за скривање, рекао је Вукчевић.

Хаџић је, према речима тужиоца који је и координатор Акционог тима за хапшење хашких оптуженика, контактирао са свега неколико лица, јер је био неповерљив, а имао је и контакт са неколико свештеника Српске православне цркве.

Безбедносно-информативна агенција (БИА) дошла је до податка да треба да се нађе са јатаком који је требало да му да новац за скривање. Међутим, због медијских спекулација, одложили су контакт за 24 сата.

Вукчевић је напоменуо да су Хаџићеви пријатељи пуштали дезинформације о његовом хапшењу и преко медија му слали поруке и упозоравали на могуће хапшење.

Тако је послата и порука од пре два дана, због које је одложен Хаџићев контакт са јатаком. Према речима тужиоца Вукчевића, Хаџић у току скривања није боравио на једном месту.

Чланови породице хашког оптуженика Горана Хаџића рекли су да протеклих седам година нису имали никаквих информација о њему, као и да су из медија сазнали да је ухапшен.

Хапшењем Горана Хаџића окончана је вишегодишња потрага за последњим хашким бегунцем који је оптужен за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Вукчевић је рекао да ће бити утврђено ко му је 2004. дојавио да треба да се "склони", као и где се скривао до данас.

Тужилац је напоменуо да је акција хапшења изведена без икаквог ризика и за Хаџића и за тим БИА.

Горан Хаџић је рођен 7. септембра 1958. године у општини Винковци, у Хрватској. Пре сукоба у Хрватској, радио је као магационер ВУПИК-овог погона у Пачетину, у општини Вуковар, у Хрватској.

Оптужница против Горана Хаџића потврђена је 4. јуна 2004, а обелодањена 16. јула 2004. године.

У оптужници се наводи да је Горан Хаџић, као председник Владе Српске аутономне области Славонија, Барања и западни Срем, и након тога као председник Републике Српске Крајине (РСК), учествовао у удруженом злочиначком подухвату као саизвршилац.

Сврха тог удруженог злочиначког подухвата била је да се силом трајно уклони већина хрватског и другог несрпског становништва са отприлике једне трећине територије Републике Хрватске, с циљем да то постане део нове државе под српском доминацијом.

Према оптужници, од 1. августа 1991. до краја јуна 1992, Горан Хаџић је, делујући сам или у договору с другим знаним и незнаним учесницима у удруженом злочиначком подухвату, планирао, подстицао, наредио, починио и на друге начине помагао и подржавао планирање, припрему и извршење прогона хрватског и другог несрпског цивилног становништва у САО Славонија, Барања и Западни Срем/Република Српска Крајина.