Биографија Ратка Младића

Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик, у Краљевини Југославији (данас Република Српска, Босна и Херцеговина). Младић је 1995. године, пред Хашким трибуналом, оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања.

Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик, у Краљевини Југославији (данас Република Српска, Босна и Херцеговина).

Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и од 1996. није био доступан јавности.

Априла 1992, потоњи ратни командант босанских Срба Ратко Младић, ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.

На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године. Генерал Младић је, 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бањалуци, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.

Младић је 1995. године, пред Хашким трибуналом, оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања.

Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала.

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом председника Републике Српске "престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића."

Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.

Пензију је уредно примао до новембра 2005, када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута.

Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006. године.

Оптужбе за геноцид

Прва оптужница против Ратка Младића (и Радована Караџића) потврђена је 25. јула 1995. и теретила га је за геноцид и друге злочине почињене над цивилима широм територије Босне и Херцеговине.

Друга оптужница је потврђена 16. новембра 1995. и односила се на догађаје у Сребреници из јула 1995. године.

Измењена оптужница (ИТ-95-5/18-И) против Ратка Младића потврђена је 11. октобра 2002.

У мају прошле године, Тужилаштво Хашког трибунала је опет поднело предлог измењене оптужнице против Младића због геноцида и злочине против човечности над несрбима током рата у БиХ.

Измењеном оптужницом, Младићу се на терет у 11 тачака стављају геноцид, злочини против човечности над несрбима и кршења закона и обичаја рата током сукоба у БиХ 1992-1995.

Као и у случају тадашњег председника РС Радована Караџића, коме Трибунал већ суди, измењена оптужница против Младића усредсређена је на етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ; кампању терора артиљеријским нападима на цивиле током опсаде Сарајева у истом периоду; геноцид над око 7.000 Муслимана у Сребреници у јулу 1995. и над несрбима у још седам општина у БиХ и узимање међународних талаца у мају те године.

Петнаест година у бекству

Од краја 1996. генерал Ратко Младић је у бекству. За протеклих петнаест година, било је више покушаја хапшења, али сви су завршени безуспешно. Виђан је наводно на Романији, у Хан Пијеску, Београду ...

Као могућа скровишта помињале су се разне касарне и војни објекти.

У међувремену, многе локације су идентификоване као потенцијална скровишта, а званично траг генерала Младића се губи крајем 2005.

Готово сви светски и домаћи медији су 21. фебруара 2006. објавили вест да је Ратко Младић лоциран и ухапшен, па чак и пребачен у Хаг.

Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима саопштила је да та информација није тачна.

Током 2006. године, организованом полицијском рацијом разбијена је дугогодишња Младићева мрежа јатака, а један број људи завршио у затвору. Њима је септембра 2006. пред Другим општинским судом у Београду почело суђење за кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 26. мај 2011, 21:58) - anonymous [нерегистровани]

...a Srbija nadrljala...

Mladic iz Bosne, Karadzic iz Crne Gore, kao i Milosevic.....a samo Srbija nadrljala...

(четвртак, 26. мај 2011, 20:14) - anonymous [нерегистровани]

Ipak se predao

Sta ima vise da se krije,U Haagu nece mu nista skoditi.

(четвртак, 26. мај 2011, 19:02) - Dragan [нерегистровани]

Bio je vojnik

Kao stareshina JNA bio je komandant kasarne u Ohridu. Tada, apsolutno, nije pokazivao nikakve znake nekog nacionaliste, chak , naprotiv. Imao je izuzetan autoritet, znao je da bude strog i pravichan.To je jedinstveni "shef" koga sam poshtovao i koga su drugi poshtovali. Znao je da nagradi radnike, a da natera neradnike da rade, i na kraju, je svim stareshinama pomagao da im se zene zaposle, da imaju beneficije, da mlade novopridosle staresine ne ostanu na ulici.Takav vojnik retko se radja... Shta se desilo kasnije, shta ga je to nateralo da bude takav, kakav ga predstavljaju...ne znam...! Mozda prisilna smrt njegove kcerke Ane!? Sudenje ce pokazati njegovu sliku, ako progovori!