Опроштај од пилота Радета Ранђеловића

Раде Ранђеловић, пилот потпуковник Војске Србије који је 7. јула погинуо приликом пада авиона МИГ 29 на батајничком аеродрому, кремиран је уз државне и војне почасти на Новом гробљу у Београду.

Кремацији су, поред чланова породице, присуствовали председник Србије Борис Тадић, министри одбране и полиције Драган Шутановац и Ивица Дачић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, директор полиције Милорад Вељовић, припадници Команде и јединица Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, колеге и пријатељи.

Опраштајући се од покојног колеге бригадни генерал 204. авио базе Мирко Вранић рекао је да је Ранђеловић био озбиљан, правичан и предан послу и да ће наставити да живи у сећањима колега, родбине и пријатеља.

Ранђеловићевој супрузи предата је државна застава којом је био прекривен његов ковчег.

Пилот Ранђеловић рођен је у Бајиној Башти, Ваздухопловну академију завршио је 1985. године и важио је за најискуснијег пилота МИГ-а 29.

Отац је три сина. Они који су га добро познавали кажу да је био заљубљеник у летење, спорт и књигу.

"Он је био један максимално паметан човек, човек који је имао једну велику брзину размишљања, који је у тренутку могао да премота филм на хиљаду страна, али поред свих тих способности он је био мек у души, један диван човек", рекао је Слободан Перић, пилот у пензији.

Радетови пријатељи слажу се да је био пример официра, пилота и човека.

Пример официра, пилота и човека

"Био је један од најискуснијих. Не видим да је тај задатак неко други могао боље да изведе. Био је способан и за много више", рекао је Горан Мандић, начелник аеродромске контроле лета у Батајници.

"Раде је био несебичан и пожртвован. Веровао је да се добро добрим враћа. Био је сентименталан, трпељив и романтичан. Током школовања је чак написао љубавни роман. Поштовао је старије колеге и надређене. Према млађима је понекад био и превише добар. Понашао се заштитнички, очински. Сви су га поштовали и није морао да гради ауторитет строгоћом. Мрзео је свађу, злобу, изазивање", рекао је Бора Зораја, пуковник у пензији.

"Он је све посвећивао том летењу. Његова деца су волела авионе, његова породица је знала Шта је љубав према летању и његова супруга и дан данас зна да је он све то радио из љубави", каже пуковник Драган Владисављевић.

Раде је, кажу, био и неко кога би свако пожелео за пријатеља. Умео је да слуша, али и да посаветује.

"Просто ми је мило кад људи који ме сретну из ескадриле, те у којој је он био надређен, и кажу све најбоље о Радету. Веома, веома ведар дух и желим да ми остане та последња слика баш таква", рекао је Сабахудин Туфекчић, мајор у пензији.

Радетови пријатељи кажу, сећаће га се до краја живота као великог пилота и човека, и сваки пут када погледају у небо.