Случај Караџић: Харланд поново сведок

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић предочио је данас пред Хашким судом, током унакрсног испитивања сведока оптужбе, службеника УН Дејвида Харланда, да је током рата становништво у Сарајеву било нека врста талаца јер им босанска влада није дозвољавала да напуштају град, што је сведок потврдио.

Харланд, који је у Сарајеву био од 1993. до 1995. године, рекао је да му је лидер муслимана Алија Изетбеговић говорио да не жели да цивили изађу из Сарајева, Сребренице и других градова јер би то значило препуштање територије Србима.

Онај ко је хтео да напусти Сарајево морао је, према речима Харланда, да добије дозволу од цивилних власти и војске босанских муслимана или би у супротоном сносио консеквенце.

"Било је људи који су веровали да НАТО и западне земље неће интервенисати ако не буду веровали да је ситуација тешка и грозна", рекао је Харланд.

Додао је да је било и оних који су сматрали да "ако цивили буду присутни на бојном пољу, онда ће то шокирати запад који ће интервенисати".

Сведок је навео и да је било опште познато да босански муслимани желе страну интервенцију у БиХ.

Караџић је прочитао сведокова запажања да "крајем лета 1994. године чинило се да су муслимани више гађали снајпером од Срба", на шта је Харланд одговорио да је "статиситика с подручја Грбавице указивала на то".

Караџић му је, такође, предочио да су забележена два инцидента када су муслимански снајперисти гађали муслимане крајем 1993. и 1994. године, а сведок је рекао да се сећа тога.

Када му је Караџић сугерисао да су муслимани нападали да би испровоцирали Србе, да би то медији забележили, Харланд је рекао да "у неким случајевима нисмо могли да одредимо одакле пуцњи долазе", подвлачећи да су "медији били кључни фактор у стратегији босанске владе".

Харланд је ипак рекао да је Сарајево било под опсадом и да је велики број жртава био због паљбе са српских положаја.

Унакрсно испитивање

Караџић је то негирао питајући сведока да ли се слаже да је скоро сваки део Сарајева који су Срби држали под контролом имао неко брдо изнад где су били муслимански положаји, одакле су могли да гађају српска насеља.

Харланд је рекао да је Грбавица, као и нека друга подручја у дну града, била прилично изложена и потврдио је да су тај део Сарајева муслимани могли да гађају.

Харланд је рекао да је видео многа присилна масовна пресељења несрпског становништва у БиХ.

Караџић је сведока питао да ли је тачно да је УНПРОФОР проценио да је Сарајево напустило 140.000 Срба, пре него што је он дошао 1993. године у град и да их је 1993. године било 40.000, сведок је рекао да се сећа да их је било 40.000 те године, али да не може да се сети податка о броју оних који су отишли из Сарајева.

Караџић је упитао сведока да ли је тачно да су за три месеца 1993. године муслиманске снаге 196 пута прекршиле примирје, а 1994. године 318 пута, сведок је одговорио да је било много кршења примирја и да је могуће да је то тачно, а да се тачног броја не сећа.

Харланд је рекао да је УНПРОФОР у лето 1995. године, у склопу мандата, морао да изведе стратешко бомбардовање српских положаја, после инцидента на пијаци Маркале у Сарајеву, за шта су оптужене снаге босанских Срба.

Харланд је рекао да нико није могао да предвиди масакр на Маркалама, али да је тај напад, када је погинуло 37 цивила, проузроковао широко распрострањен напад снага УНПРОФОР-а на српске положаје у циљу окончања рата.

Такође, сведок је истакао да "није дошло до масакра у Сребреници, УНПРОФОР не би предузео велику војну операцију у августу и септембру 1995. године која је помогла да се рат у БиХ оконча".

Сведочење Харланда биће настављено у Хашком суду у понедељак, 10. маја.

Своју уводну реч тужилаштво је дало крајем октобра 2009. а Караџић средином фебруара ове године, када је одбрацио све наводе оптужби Хашког тужилштва да је одговоран за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ.