Билт пристао да разговара са Караџићевом одбраном

Министар иностраних послова Шведске Карл Билт пристао је да разговара са одбраном Радована Караџића о догађајима пре Караџићевог повлачења са положаја председника Републике Српске у лето 1996. године.

Пристајући на разговор, Билт, који је у то време био високи представник међународне заједнице у БиХ, поручио је Караџићевом правном саветнику да није сигуран у његову сврсисходност, пише у објављеном поднеску одбране.

Караџић, који је оптужен за геноцид и злочине против човечности над муслиманима и Хрватима током босанског рата, тврди да му је, у замену за повлачење из јавног живота, тадашњи амерички изасланик Ричард Холбрук гарантовао имунитет од Трибунала.

Теза Караџићеве одбране је да је Билт у лето 1996. године био у свакодневном контакту са Холбруком, па су "заједнички били одговорни да испослују оставку Караџића" уочи првих избора после потписивања Дејтонског мировног споразума.

У писму амбасадора Шведске у Холандији, упућеном Караџићевом правном саветнику Питеру Робинсону, наводи се, међутим, да Билт сматра да "Холбрук није имао овлашћења да одређује какве би одлуке суд могао донети, нити да одобри амнестију".

Билт, како је одбрани пренео амбасадор Шведске, "не мисли да томе може много шта да дода", али је спреман да разговара са Караџићевим саветником.

Судско веће је, међутим, у одлуци о ранијем поднеску одбране назначило да, чак и да споразум са Холбруком постоји, наводни Караџићев имунитет пред Трибуналом нема никакву важност, па би само могао бити узет у обзир при евентуалном одређивању казне.

Захтев за обуставу процеса у понедељак

Караџићева одбрана ће у понедељак, 25. маја поднети Трибуналу захтев за обустављање поступка против Караџића, заснован на тврдњи о наводном имунитету.

Споразум о Караџићевом имунитету постигнут је, по одбрани, на састанку тадашњег председника Србије Слободана Милошевића са Холбруком, 18. и 19. јула 1996. године у Београду.

Караџићев саветник Робинсон је од власти САД затражио дозволу да о тој теми разговара са америчким званичницима Дагом Лутијем и Џоном Филијем који су присуствовали састанку Милошевића и

Холбрука у јулу 1996. године, као представници Здруженог генералштаба Оружаних снага САД и Савета за националну безбедност.

Од вашингтонске администрације, Караџић је добио и више докумената о сусрету Милошевића и Холбрука.

У раније објављеном поднеску, одбрана је тврдила и да се у једном од тих документа, дипломатској депеши коју је у Вашингтон, 22. јула 1996. године, упутио тадашњи амбасадор САД у БиХ Џон Мензис, "потврђује" споразум о Караџићевом имунитету.

Караџић од Судског већа Трибунала тражи и да нареди Тужилаштву да разјасни тврдњу да нема никакав препис разговора који је 1998. године тадашња главна тужитељка Луиз Арбур водила са америчким генералом Веслијем Кларком, у то време командантом НАТО у Европи.

Позивајући се на навод из књиге Флоранс Артман, бивше представнице главне тужитељке Карле Дел Понте, Караџићева одбрана тврди да је и генерал Кларк у том разговору посредно потврдио да обећање САД штити Караџића од хапшења.

Хашко тужилаштво је неколико пута саопштило да нема никакав документ о том разговору.

Бивши председник РС оптужен је за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, за прогон и друге злочине, укључујући и узимање међународних талаца.

Ухапшен у Београду 21. јула прошле године и у Хаг пребачен девет дана касније, Караџић је у првом појављивању пред Трибуналом, одбио да се изјасни о кривици, после чега је судија Бономи у спис, у складу са правилима, увео да је оптужени изјавио да није крив.