Захтев за ревизију пресуде Шљиванчанину

Браниоци Веселина Шљиванчанина најавили су да ће уложити захтев за ревизију пресуде којом је Хашки трибунал правоснажно осудио Шљиванчанина на 17 година затвора због помагања злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године.

На конференцији за новинаре у Хагу, браниоци Новак Лукић и Стефан Бургоњ оценили су да је таква пресуда жалбеног већа Трибунала на "погрешан и незаконит начин" утврдила кривичну одговорност Шљиванчанина за убиство заробљеника.

Лукић и Бургоњ кажу да су од изрицања пресуде добили нове, до сада непознате доказе, на којима ће засновати захтев за ревизију пресуде, последњи правни лек по статуту Трибунала.

Усвојивши жалбу Тужилаштва, Апелационо веће Трибунала је 5. маја правознажно повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. и 21. новембра 1991. године. 

Тиме је преиначена првостепена пресуда, изречена 2007, којом је Шљиванчанин био ослобођен кривице за убијање заробљеника, а осуђен за помагање у њиховом мучењу.

Пресуда заснована на погрешној оцени? 

Како су оценили браниоци, жалбено веће је пресуду, донету уз противљење двоје од петоро судија, засновало на погрешној оцени да је Шљиванчанин морао знати да је Мркшић 20. новембра 1991. године наредио повлачење војне полиције ЈНА са Овчаре, после чега су заробљенике преузеле и побиле локалне паравојне снаге.

У критично време, мајор Шљиванчанин је био официр за безбедности Прве гардијске бригаде ЈНА, чији је командант био пуковник Миле Мркшић.

Цитирајући налаз већа да је "једини разумни закључак да је Мркшић морао рећи Шљиванчанину да је повукао заштиту коју је ЈНА пружала ратним заробљеницима на Овчари", бранилац Бургоњ је рекао да тај закључак није заснован ни на једном доказу уведеном у спис током суђења.

Додатним и недоказаним налазом да је Шљиванчанин, пропуштајући да се успротиви наређењу Мркшића и делује насупрот њему, значајно допринео убиству заробљеника, жалбено веће је, по браниоцу Бургоњу, "неразумно подигло, на ниво без преседана, индивидуалну кривичну одговорност за заштиту заробљеника".

Као врло важно, заступници одбране су издвојили то што су се судије Теодорија Ваз и Фаусто Покар успротивили закључку по којем је Шљиванчанин морао знати за Мркшићево наређење, при чему је судија Ваз сматрала да се мора поштовати налаз првостепеног већа, а став судије Покара је био да се предмет врати том већу на одлучивање.

Нови докази на провери 

Браниоци су подсетили да је првостепено веће утврдило да "докази не показују да је Шљиванчанин био у Мркшићевом штабу када је Мркшић издао наређење, и да је могао бити информисан на други начин, али је то само претпоставка".

Адвокат Бургоњ каже да информације, које је одбрана добила после изрицања пресуде и које проверава, на први поглед потврђују да Мркшић ни на који начин није информисао Шљиванчанина о повлачењу јединица ЈНА са Овчаре 20. новембра 1991. године.

"Штавише, изгледа да су неке од тих недавно добијених информација од толике важности да би врло лако могле бити довољне за ревизију пресуде коју је изрекло жалбено веће. Сходно томе, ми већ разматрамо ту могућност и врло је вероватно да ћемо поднети захтев за ревизију пресуде чим те информације буду потврђене", рекао је Бургоњ.

Шљиванчанинови браниоци напоменули су да су свесни чињенице да у досадашњих 15 година рада Трибунала није прихваћен ниједан захтев, било одбране или оптужбе, за ревизију пресуде, али су нагласили да ће на сваки начин покушати да докажу неправичност правоснажне казне изречене њиховом клијенту.