За шест минута на Книн пало 400 граната

Генерали Анте Готовина, који је руководио операцијом "Олуја", Иван Чермак, који је после операције био војни намесник Книна и Младен Маркач, командант специјалне полиције, оптужени су за прогон и друге злочине над Србима током и после офанзиве на Книн у августу и септембру 1995.

Прекомерно гранатирање Книна оптужницом се ставља на терет генералу Готовини.

Капетан Жилбер, који је био помоћник команданта снага УН у Книну, посведочио је да је из базе "плавих шлемова" 4. августа 1995. године, рано ујутро, видео како гранате испаљиване из вишецевних бацача падају на град.

Према белешкама које је тада унео у свој дневник, другог дана "Олује", 5. августа, око 400 граната погодило је Книн "за само шест минута", "између 5,19 и 5,25".

У наредним данима, како је изјавио, сведок је видео "последице пљачке и спаљивања" имовине српских цивила у Книну.

Наводећи да је од 25. августа био задужен за бригу о мештанима Книна који су уточиште пред хрватским снагама потражили у бази УН, Жилбер је назначио да је "већина желела да се врати у своје куће, али да су страховали за своју безбедност".

У унакрсном испитивању, Готовинин бранилац Грег Кихо сугерисао је да су снаге УН у Книну уочи "Олује" приметиле веће присуство војске Републике Српске Крајине,али је сведок одговорио да то није приметио.

Жилбер је, међутим, у одговору на питање браниоца, потврдио да је становништво Книна почело да град напушта од краја јула, зато што је "владала одређена паника јер су кружиле гласине да ће Хрватска војска напасти Книн".

Упитан како су цивили одлазили из града, сведок је одговорио "Како је ко могао, сви су ишли преко Босне".