Ганић пуштен из притвора

Виши суд у Лондону пустио је из притвора, уз кауцију од 300.000 фунти, члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића, кога Србија сумњичи за ратни злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 1992. године.

Пошто су чули тврдње Ганићевих адвоката да је хапшење "политички мотивисано и незаконито", двојица судија су одредила кауцију "по строгим условима".

Услови за Ганићево пуштање на слободу су врло строги и укључују "полицијски час током ноћи". Ганић мора да остане у Лондону, уз обавезу редовног јављања у полицијску станицу, јавља Радио Би-Би-Си.

На територији Велике Британије Ганић мора да остане највероватније до краја месеца, до одлуке британског суда о захтеву Србије да јој буде изручен на основу оптужби за ратне злочине.

Ганићеви адвокати су објаснили да је новац за кауцију дала "непозната врло добро ситуирана госпођа".

Како су раније писали босански медији, реч је о Сарајки Санели Џенкинс, која је удата за богатог британског банкара. Према британским законима, кауцију може положити само неко ко има британско држављанство.

Ејуп Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потернице коју је за њим и још 18 особа из БиХ, Србија расписала због напада на колону ЈНА 3. маја 1992. године.

Србија упутила обимну судску документацију

Србија је јуче упутила молбу за Ганићево изручење, као и обимну судску документацију на неколико стотина страница, на основу које би Ганић требало да буде изручен Вишем суду у Београду, који против њега води кривични поступак.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је јуче да Србија располаже чврстим доказима о учешћу Ганића у нападу на колону ЈНА у Сарајеву 1992. године.

Политички саветник Тужилаштва Хашког трибунала Фредерик Свинен изјавио је да је Тужилаштво 2003. године упутило канцеларији Државног тужиоца за ратне злочине у Сарајеву мишљење по којем није било довољно доказа о одговорности Ејупа Ганића у случају "Добровољачка".

Свинен је за радио Слободна Европа рекао да је Трибунал приложио оцену на доказе који су послати из Бањалуке, али да је важно разумети да је то учињено у контексту "мапе пута" Римског споразума.

Мишљење Трибунала није коначно 

"Наша оцена се не може узети као коначно мишљење о овом случају, јер то није правосудна одлука заснована на свим чињеницама", упозорио је Свинен.

"Знам да је сада у току процес у Великој Британији, знам да је Србија упутила захтев за изручење Ганића, али о томе ми више немамо мандат да одлучујемо, јер је још 2004. године овај случај мапе пута предат Сарајеву", поручио је он и додао да је то веома важно за разумевање свега што се тренутно догађа.

Босна и Херцеговина, Србија и Хрватска, потписале су 1996. године Римски споразум, који им је налагао да пре подизања оптужница за ратне злочине од Тужилаштва Трибунала затраже мишљење о прикупљеним доказима.

Мапа пута је била на снази до 2004. године, а Бањалука је у јулу 2002. године хашком тужилаштву послала своју евиденцију и затражила оцену оправданости подизања оптужница у случају "Добровољачка".

У тој евиденици, подсетио је Свинен, биле су и оптужбе против бившег члана ратног председништва БиХ Ејупа Ганића.

Британски министар спољних послова Дејвид Милибанд разговарао је данас у Лондону са председавајућим Председништва БиХ Харисом Силајџићем о случају члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића.

Форин офис је, поводом састанка Милибанда и Силајџића, саопштио да је хапшење Ганића "ствар судства, која се ни на који начин не доводи у везу са дипломатским или политичким ставом британске владе или било којим гледиштем Велике Британије у вези с догађајима из прошлости на западном Балкану", пренела је агенција АП.

Премијер Републике Српске Милорад Додик оценио је јуче да је одлазак Силајџића у Лондон, у посету Ганићу, злоупотреба функције што не доприноси стабилизацији стања и разумевању у БиХ.