Десет година од убиства Ћурувије

Данас се навршава 10 година од убиства новинара Славка Ћурувије, а његове убице joш нису откривене.

(Документарни филм "Славко Ћурувија: Кад режим стреља" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

Новинар и власник "Дневног телеграфа" и "Европљанина" Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године, на Ускрс, у пасажу зграде у којој је становао, у Светогорској улици.

Убице су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака.

Налагодавци и убице до данас нису пронађене, а породица, пријатељи и колеге Славка Ћурувије верују да убиство има политичку позадину, због оштрих речи и критичких ставова које је тај новинар износио о режиму Слободана Милошевића.

Посебно одељење Окружног суда у Београду спровело је истражне радње у оквиру преткривичног поступка, и предмет проследило Специјалном тужилаштву, које треба да одлучи да ли ће и против којих особа наложити спровођење истраге, рекла је агенцији Танјуг портпарол тог суда Маја Ковачевић Томић.

У том предмету још увек нема осумњичених за убиство Ћурувије.

Специјално тужилаштво је у јануару 2007. године поднело захтев за спровођење одређених истражних радњи у вези са убиством Ћурувије, а истражни судија је саслушао више од 100 предложених сведока поводом тог злочина.

Поред осталих, саслушано је "27 пратилаца" припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази.

Адвокат Рајко Даниловић, пуномоћник породице покојног Ћурувије, рекао је да Специјално тужилаштво има основа за покретање истраге против осумњичених, али да у држави још нема политичке воље да се она спроведе.

Даниловић је подсетио да је пре више година поднео кривичну пријаву за убиство Ћурувије против Мирјане Марковић (удовице Слободана Милошевића), некадашњег шефа Београдског центра ДБ Милана Радоњића и оперативца ДБ Ратка Ромића, али да "пријава, као и предмет стоје у фиоци тужиоца".

Републички јавни тужилац Слободан Радовановић раније је изјавио да се убиство Ћурувије "може довести у везу са политичким стањем у периоду када је убијен", преноси Танјуг.

Према писању београдске штампе, један очевидац убиства Ћурувије као непосредног извршиоца препознао је Луку Пејовића, припадника расформиране Јединице за специјалне операције.

Сумња се да је Пејовића и припадника ДБ Мирослава - Микија Курка на место убиства довезао други припадник службе Ратко Ромић, наводи агенција Бета. 

Пејовић је убијен у децембру 2000. године, а као разлог за његово убиство је навођен покушај да се пресече веза између наручилаца убиства и извршилаца, односно да се онемогући убици да проговори о случају Ћурувија.

Пре убиства Ћурувију је непрестано пратило око 30 припадника ДБ. 

Дневник "Политикa експрес" објавио је  5. априла 1999. године текст "Ћурувија дочекао бомбе" у коме је власник "Дневног телеграфа" означен као издајник. Претходне вечери текст из "Експреса" прочитан је у другом Дневнику РТС-а. 

Медији су, под претњом ратне цензуре, штуро извештавали о Ћурувијином убиству.

На годишњицу убиства, Независно удружење новинара Србије (НУНС) поставило је на месту убиства спомен плочу, на којој је уклесано да је Славко Ћурувија убијен "због оштрих и критичких речи".

УНС подсећа да је прошло десет година од убиства, а да истрага, упркос бројним и јавно датим обећањима, за све ово време, није дала резултате.