О Ганићевој одговорности

Ратни министар унутрашњих послова Босне и Херцеговине Алија Делимустафић рекао је у исказу пред Војним судом у Београду, да су Ејуп Ганић и Хасан Ефендић руководили масакром над припадницима Југословенске народне армије у Добровољачкој улици, маја 1992. године у Сарајеву, пише бањалучки "Глас Српски".

Лист наводи да је Делимустафић у изјави датој 29. јануара 2002. године навео да је Ганић, тада ратни члан Председништва БиХ, 3. маја именовао Одбор за размену председника државе (Алије Изетбеговића) и команданта Друге војне области ЈНА.

"Ганић је био у улози врховног команданта војске, као председник Председништва, док су Ефендић (тада командант Територијалне одбране, ТО, БиХ), Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани "Заги", Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић били његови помоћници. Штаб је стално дежурао у Председништву", навео је Делимустафић.

"Све време, у председништву је, заједно са Ганићем био син Алије Изетбеговића, Бакир Изетбеговић", рекао је Делимустафић у изјави датој пре осам година војном истражном судији у Београду, у оквиру истраге у предмету који је заведен под бројем КИ 651/93.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је предмет "Добровољачка" преузело од Војног суда у Београду.

Прекршен споразум и злочин

Злочин у Добровољачкој улици је уследио пошто је у команди ЈНА у Лукавици задржан муслимански лидер и председавајући Председнишства БиХ Изетбеговић.

У тространом споразуму између ЈНА, мировне мисије Уједињених нација (УНПРОФОР) и руководства у Сарајеву, тачније Ганића, договорено је да се на безбедан начин евакуише Друга војна област, а да Изетбеговић и његова пратња, у којој су били његова кћерка Сабина и садашњи лидер Социјалдемократске партије (СДП) у БиХ Златко Лагумџија, буду ослобођени.

Међутим, Ганић и Ефендић одлучили су да буде пропуштено само возило у којем се налази Изетбеговић и командант Друге војне области генерал ЈНА Милутин Кукањац, а да остатак колоне у повлачењу буде пресечен и нападнут. То је учињено, иако је и Изетбеговић дао другачије обећање, наводи "Глас Српски".

"Директну наредбу је дао Ганић и командант Штаба одбране ТО. Све је било под њиховом командом. Та команда за напад је снимљена, она постоји као и многи други докази. Када се водио тај разговор, Ганић је рекао генералу Милану Аксентијевићу, који је био посредник између нас у команди и Ганића, да смо ми заробљеници и да немамо шта да тражимо, него само да прихватимо услове које је он поставио", навео је раније "Гласу Српске" кључни сведок злочина и припадник колоне која је нападнута у Добровољачкој, генерал ЈНА у пензији Душан Ковачевић.

Према његовим речима, постоје и снимци где он то јавно каже. "Ганић је наредио својим потчињенима да се Добровољачка блокира и да нас све побију. Рекао је: 'Запалити и побити, нико неће проћи пре доласка УН'", тврди Ковачевић.

Мекензи: Најстрашнији дан у мом животу

Главнокомандујући УНПРОФОР-а, генерал Луис Мекензи у својој књизи "Мировњак: Пут до Сарајева", подсећа бањалучки лист, записао је да је, када је у оклопном возилу довезао Изетбеговића и његову пратњу у команду на Бистрику, тамо затекао Кукањца да пије кафу са замеником министра полиције БиХ Јусуфом Пушином.

Канадском генералу Мекензију је објашњено да Пушина жели да буде у Изетбеговићевој пратњи од Бистрика до зграде Председништва.

"Радио-везом позвали су ме из мог штаба и саопштили да им је Ганић рекао да је договор пао у воду. 'До врага, о чему то говорите', повикао сам у микрофон... Отишао сам до председника Изетбеговића и питао га: 'Коме да верујем, вама или Ганићу?' 'Генерале Мекензи, имате моју реч и реч нашег војног команданта', одговорио ми је. Радио-везом саопштио сам штабу: 'Полазимо. Реците то Ганићу'", навео је Мекензи.

Према Мекензијевим речима, "Ганићева наредба коју је саопштио командантима ТО Ефендићу и Муслимовићу, а они пренели јединицама на терену, гласила је: 'Пустите да прођу бела УН возила, а онда нападните.'"

Генерал је навео да је напад почео одмах чим су договорено место прошла возила УН, у којима су се налазили Мекензи, Изетбеговић, Кукањац и Изетбеговићева пратња.

Мекензију су јавили да је зачеље колоне нападнуто. "После неколико минута, вође ТО вратиле су се у своје јединице дуж нашег конвоја. Али штета је већ била учињена. Око 200 војника ЈНА је нестало. Касније сам открио да су их војници ТО заробили и одвели са собом. Све оружје и сву опрему су запленили, шест официра ЈНА су хладнокрвно побили. Десет војника УН спречило је масовно проливање крви, што је била слаба утеха... Ово је био најстрашнији дан мог живота," записао је Мекензи.

Убијена 42 војника

Према подацима тима Министарства унутрашњих послова Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина, у нападу на колону војника ЈНА, убијена су 42, а рањена 73 војника и официра ЈНА.

Заробљено је 215 припадника ЈНА који су били изложени психичком и физичком злостављању.

Према изјавама сведока, у нападу на колону учествовали су припадници ТО и тзв. "Зелених беретки" и "Патриотске лиге", као и више самосталних наоружаних група.

Србија је расписала потерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин. Међу тим лицима су Ганић, члан ратног председништва БиХ Стјепан Кљујић, Хајрулаховић, Бацковић, Дивјак и Ефендић.